Bolest sa kojom se borio Bora Đorđević je hronična: Evo koji su simptomi i ko je najugroženiji

Bora Đorđević, legendarni roker i frontmen grupe “Riblja čorba” preminuo je u bolnici u Ljubljani posle teške bolesti, potvrdili su iz “Riblje čorbe”.

Bora Đorđević umro je u 72. godini posle komplikacija izazvane hroničnom opstruktivnom bolesti pluća – HOBP. Ranije je, na zvaničnoj Fejsbuk stranici grupe “Riblja čorba” izdato saopštenje o njegovom zdravstvenom stanju.

– Dragi prijatelji, usled narušenog zdravstvenog stanja Bori Đorđeviću su lekari zabranili da putuje i da se izlaže naporima zbog jake upale pluća kao i pogoršanja sa hroničnom, opstruktivnom bolešću pluća, piše na Fejsbuku.

Institut za plućne bolesti Vojvodine dao je smernice u slučaju lečenja ove bolesti i koji su simptomi.

Šta je hronična opstruktivna bolest pluća?

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) karakteriše se ograničenjem (smanjenjem) protoka vazduha u disajnim putevima. Ograničenje protoka vazduha je progresivno i udruženo sa zapaljenjskom reakcijom pluća na štetne čestice ili gasove.

Reč hronična znači da se bolest ne povlači, opstruktivna – da je delimično blokiran protok vazduha u disajnim putevima, reč bolest – oboljenje, a pluća – da se dešava u plućima.
Kod bolesnika sa HOBP manji su otvori disajnih puteva. U njih ulazi manje vazduha zato što su zidovi disajnih puteva zadebljali i otečeni, disajni putevi su stisnuti pod uticajem malih mišića koji ih okružuju i u njima se stvara sluz koju bolesnik iskašljava.

Od HOBP najčešće obolevaju pušači ili bivši pušači, osobe koje žive u kućama sa mnogo gasova (sagorevanje u pećima za zagrevanje prostorija) ili one koje su radile na mestima gde je bilo puno prašine i dima. Većina bolesnika sa HOBP ima preko 40 godina, ali mogu oboleti i mlađi ljudi.

Osobe koje boluju od HOBP žale se na kašalj i iskašljavanje sluzavog ili „prljavog“ ispljuvka, otežano dišu, guše se, ostaju bez daha prilikom fizičkog napora i potrebno im je duže vreme da se oporave nakon prehlade. Sa napredovanjem bolesti, tegobe postaju sve izraženije. Većina pacijenata kasno se javlja lekaru i smatra da je kašalj normalna pojava zbog pušenja.

Kada se jave lekaru koji dijagnostikuje pravu prirodu bolesti, pacijenti dobijaju savet o daljem lečenju:

– prestanak pušenja (najvažniji i najbolji način da pomognete svojim plućima);
– izbegavanje mesta gde se puši, dima i mirisa koji vam smetaju;
– provetravanje prostorija u stanu;
– redovno uzimanje lekova i

– redovne vežbe disanja.

Lečenje HOBP-a

Za lečenje HOBP koriste se lekovi koji otklanjaju simptome širenjem disajnih puteva, smirivanjem upale i infekcije, a po potrebi i drugi za jačanje snage srčanog mišića. Za lečenje HOBP koriste se dozni aerosoli, tzv. pumpice pomoću kojih se lek unosi udisanjem (inhalacionim putem). To je najbolji, najkorisniji i najmanje štetan vid terapije jer lek deluje direktno na oboleli organ, unosi se mala doza, brzo se otklanjaju simptomi i nema neželjenih efekata. Treba naglasiti kako je pogrešno mišljenje da su pumpice štetne jer navodno stvaraju naviku i imaju negativan efekat.

U toku epidemija gripa i respiratornih infekcija bolesnicima se preporučuje vakcinacija.

U uznapredovalom stadijumu oboljenja, kada je kiseonik u krvi znatno niži, bolesnicima koji ispunjavaju uslove propisuje se dugotrajna oksigenoterapija u kućnim uslovima (DOT). Ona podrazumeva upotrebu kiseonika preko aparata koji se zove koncentrator kiseonika u kućnim uslovima. Tako je pacijent na stalnoj oksigenoterapiji (najmanje 16 sati u toku dana), i manje su potrebe za bolničkim lečenjem.

HOBP je bolest od koje svake godine oboleva sve više ljudi i predstavlja veliki zdravstveni i socio-ekonomski problem pa je prevencija u smislu prestanka pušenja najbolji način za smanjenje učestalosti tog oboljenja.