Kako odgajiti emocionalno inteligentno dete?

Ukoliko redovno čitate naše tekstove, verovatno se sećate da smo nedavno u ovom tekstu pisali o nedostatku emocionalne inteligencije i o tome kako se on odražava na život odraslog čoveka. Pošto ste pokazali veliko interesovanje za ovu temu, odlučili smo da se još malo zadržimo na njoj, te vam danas dajemo savete kako da detetu pomognete da izgradi EQ, kao osnovu za dalji život. Kao roditelj, vaša uloga je da se bavite detetom i razvijanjem njegove inteligencije, a ono već u ranom uzrastu može početi da uči kako da prepozna svoja, ali i tuđa osećanja. Neke od prednosti emocionalne inteligencije su: uticaj na IQ i školska postignuća, bolji odnosi sa drugarima, a kasnije partnerima i kolegama, veće šanse za uspeh u karijeri, te bolje mentalno zdravlje. Stoga je važno posvetiti pažnju detetu na vreme, jer se sve bitne lekcije usvajaju upravo u detinjstvu. Krenimo redom…

1. Pomozite detetu da imenuje osećanja

Detetu je potrebno pomoći u prepoznavanju trenutnih osećanja, tako što ćete ga navesti da ih izgovori. Kada izgubi na utakmici sa drugarima, možete da ga pitate da li je besno zbog toga, ili vam se samo čini. Ukoliko deluje tužno, pokušajte da dobijete odgovor zašto – da li možda zato što niste otišli kod bake i deke u goste ili zbog nekog drugog razloga. Naučite dete pridevima za opisivanje stanja, kao što su besan, uznemiren, stidljiv, bolan, pri čemu nemojte da zaboravite pozitivne primere – radostan, uzbuđen, pun nade….

2. Pokažite empatiju

U trenucima uznemirenosti, potrebno je da uvažite detetova osećanja, bez zadirkivanja i uvredljivih opaski. U suprotnom, dete će pomisliti da nema prava da se tako oseća. Čak i u situacijama kada vam možda nije jasno zašto se dete ponaša na određen način, pokušajte da ga razumete. Ako mu, na primer, niste dozvolili da izađe da se igra dok ne raspremi sobu, pojasnite mu da se i sami osećate uznemireno kada ne možete da radite ono što želite, jer imate nedovršen posao koji vas čeka. Na ovaj način postižete da dete ređe ponašanjem izražava nezadovoljstvo, jer oseća podršku sa vaše strane.

3. Objasnite adekvatne načine za izražavanje osećanja

Dete treba da nauči kako da iskaže osećanja na društveno prihvatljiv način. Pozitivan primer je rečenica – povređena su mi osećanja, ili crtež na kome je prikazan tužni izraz lica. Sa druge strane, deranje i bacanje stvari po podu, nisu dobrodošli. Najbolji način je da dajete primere koje ste sami smislili. Na primer, možete reći kako ste ljuti kada vidite da su deca pakosna na igralištu, ili kako ste srećni kada vam prijatelji dođu na večeru. Rezultati studija pokazuju da su veće šanse da dete ima dobro razvijenu emocionalnu inteligenciju ukoliko su roditelji takvi. Zato se trudite da budete dobar pravi uzor.

4. Naučite dete kako da izađe na kraj sa osećanjima

Kada dete savlada prepoznavanje osećanja, vreme je da nauči kako da ih izrazi na zdrav način. Mala deca nailaze na poteškoće kada treba da se smire, razvesele ili prebrode strah. Tada na scenu stupate vi i vaša kreativna rešenja i tehnike. Na primer, detetu možete pokazati kako da pravilno udahne na nos, a izdahne na usta kada je ljuto. Napravite poređenje sa štapićem za duvanje balončića. Pored toga, možete napraviti paket prve pomoći, sa bojankom, opuštajućim pesmicama, i losionima za zaokupljanje pažnje. Dete samo može ukrasiti kutiju i potražiti je kada se oseća loše.

5. Pomozite detetu da razvije tehnike rešavanja problema

Ovo je jedan od najvažnijih koraka, na koji treba usmeriti energiju. Ukoliko imate više od jednog deteta mogu se javiti čarke, ljutnja i ljubomora. Stoga, kada je dete besno na brata ili sestru zato što ga prekida u igranju video igrice, pomozite mu da pronađe načine (preporuka je pet), na koje može rešiti problem. To ne moraju biti sjajne ideje, ali zapisivanje svake na papir jeste. Zatim, neka samo proceni prednosti i mane svake, a onda i izabere najbolju. Kada primetite da dete greši, pokušajte zajedno da dođete do uzroka, tako što ćete sebe stavite u ulogu instruktora ili trenera. Jednom rečju – usmeravajte dete, ali mu dozvolite da se samo snađe i dođe do rešenja.

6. Postavite razvoj emocionalne inteligencije kao dugoročan cilj

Koliko god se dete činilo emocionalno inteligentno, uvek ima prostora za napredak. Tokom odrastanja dolazi do uspona i padova, koji ga mogu staviti na test. Stoga, pričajte sa detetom svaki dan o emocijama, čak i dok je malo. U tom uzrastu možete se poslužiti likovima iz knjiga ili filmova za decu. Pitajte dete šta misli kako se neki od njih oseća, ili da li je mogao da postupi bolje, a kako dete raste uvedite realne životne situacije. Razgovarajte o greškama koje je napravilo, i kako može da ih ispravi u budućnosti. Uz zajednički trud dete će izrasti u osobu sa izgrađenom emocionalnom inteligencijom i mentalnom snagom.

Izvor: Very Well Family

Fotografije: Unsplash