Ko je bila Marija Montesori?

U ovim burnim vremenima, ispunjenim strahom i neizvesnošću, kada nastava poprima novi oblik, i te kako bi nam značilo da čujemo reč Marije Montesori. Stoga smo odlučili da se na početku nove školske godine prisetimo njenog lika i dela. Međutim, to nije jedini razlog zašto današnji tekst posvećujemo upravo njoj. Naime, 31. avgusta navršilo se 150 godina od njenog rođenja, a ostala je upamćena kao dečiji psihijatar i autorka jednog od najboljih obrazovnih programa, koji je usvojen u hiljadama škola širom sveta. Verujemo da ste bar delimično upoznati sa njenim pristupom deci, ali pred vama je prilika da saznate nešto novo ili steknete prvi utisak.

Montesori metoda uvek je aktuelna i pre svega se zasniva na dečijoj samostalnosti, zatim učenju kroz igru, postignuću u skladu sa karakterom malog bića, te njegovim mogućnostima i potrebama, ali i aktivnom učestvovanju u životu odraslih. Pored toga, izdvajamo slobodu kao ključni momenat nastave, iz koje se rađa kreativnost i disciplina. Ovde je potrebno dati bar pojašnjenja, koja se odnose na sam način rada u učionici. Koncept slobode je krajnje moderan i podrazumeva praćenje ritma razvoja, interesovanja i potreba svakog deteta ponaosob, koje kada savlada kako da gospodari sobom, savladava socijalne veštine, kao preduslov za disciplinovano društvo. Kao što smo već naveli, učenje se odvija kroz igru, što je mališanima izvor radosti. Pojedini učitelji koji rade po ovom programu vole da istaknu razliku u odnosu na rasprostranjen sistem školstva, koji se ponosi strogim pravilima, očekivanjima, hijerarhiji i kaznama.

Italijanski predsednik Serđo Matarela izjavio je povodom obeležavanja godišnjice rođenja Marije Montesori kako ona može da posluži kao primer u ovom istorijskom trenutku. Dodao je da je ona dala ogroman doprinos ne samo edukaciji, već i emancipaciji žena, kao jedna od prvih sa teritorije Italije koja je završila studije medicine i dokazala da se može uspeti i u grani u kojoj vladaju muškarci, sa sjajnim rezultatima u radu sa decom ometenom u razvoju i manjinama. Na kraju je istakao da je njen život postao simbol slobode, inteligencije i ženskog stvaralaštva, te da je bila veliki humanitarac i dama koja je svojom hrabrošću i znanjem uspela da izađe na kraj sa davnašnjim predrasudama.

Ova žena ostavila nam je u nasleđe neprocenjivo bogatstvo, koje nam može poslužiti da lakše prebrodimo krizu kojoj svedočimo. Važno je da podržimo one koji nemaju pravo glasa i da doprinosimo svetu lišeni toksičnih predrasuda. Njen san je bio otvoreno društvo, čiji članovi prepoznaju i uvažavaju međusobne različitosti, i neprestano vode dijalog. Ova izuzetna dama preminula je 6. maja 1952. godine u Holandiji, gde je i sahranjena.

Izvor: Elle Italia