Šta ostaje iza nas ako nemamo decu?

Kada nemamo potomstvo, prirodno se nameće pitanje: šta naši životi znače kada se naša genetska linija prekine? Iako iza nas neće ostati deca, ipak ostaju tragovi onoga ko smo bili i šta smo učinili. No, ti tragovi poprimaju drugačiji oblik, piše Psychology Today.

Prema podacima američkih Federalnih rezervi, parovi bez dece u proseku imaju veću neto vrednost od onih sa decom. Njihova prosečna imovina iznosi oko 1,86 miliona dolara, dok kod roditelja ta cifra iznosi približno 1,15 miliona. Uz to, istraživanja pokazuju da žene bez dece često imaju bolje zdravlje i manju verovatnoću razvoja invaliditeta u kasnijim godinama.

Uz veću finansijsku sigurnost i zdravlje, nameće se i dublje pitanje: šta zapravo ostavljamo iza sebe kada odemo?

Pitanje svrhe i ostavštine

Svi se u nekom trenutku života zapitamo – jesmo li ostavili trag? Ako smo svojim postojanjem nešto promenili, u kom će obliku to ostati kada nas više ne bude? Ko će nas se sećati?

Mnogi ljudi bez dece svoje nasleđe ne ostavljaju kroz porodicu, već kroz dela, odnose i vrednosti. Finansijska ostavština može imati stvaran i trajan uticaj. Nasledstvo se može usmeriti prema rodbini, braći, sestrama, nećakinjama, ali i prema organizacijama i ljudima koji dele naše vrednosti.

Filantropija kao oblik nasleđa

Osobe bez dece, naročito one starije od 50 godina, često su među najčešćim donatorima u humanitarnim kampanjama. Studije pokazuju da ljudi bez dece više od četiri puta češće planiraju da deo svoje imovine ostave u dobrotvorne svrhe.

Takve donacije mogu imati različite oblike – zaklade, stipendije, fondove za očuvanje prirode, kulturne ustanove ili izgradnju objekata. Kroz te projekte darodavci ostavljaju trajni trag koji odražava njihove vrednosti.

Lična priča o darivanju

Autorka teksta, Kejt Kaufman, navodi sopstveni primer. Otvorila je mali donatorski fond pri jednoj lokalnoj zakladi. Sama uspostava fonda nije je ništa koštala, a uplaćeni iznos bio je tek nekoliko hiljada dolara. Tokom života može tim fondom da finansira organizacije čiji rad podržava, a nakon njene smrti fond će preuzeti mlada majka kojoj se divi. Fokus će biti na podršci ranoj dečjoj pismenosti.

„Ona sada nema sredstava za sopstveni fond, ali će naučiti kako funkcioniše ceo sistem“, piše Kaufman. Na taj način ne prenosi samo novac, već i znanje.

Nasleđe koje se vidi i oseća

Jedna umetnica, koja je preminula u 101. godini, zajedno sa suprugom je decenijama ranije kupila komad netaknute prirode. Pre smrti odlučila je da tu zemlju stavi pod zaštitu. Danas meštani imaju slobodan pristup prelepom zalivu koji je sačuvan od izgradnje – zahvaljujući njenoj odluci.

Drugi primer je inženjerka i njen suprug naučnik. Najpre su donirali sredstva za pretplate na stručne časopise u fakultetskoj biblioteci gde su se i upoznali. Na kraju, njihov doprinos omogućio je izgradnju čitavog novog krila biblioteke, koje sada nosi njihova imena.

Vrednost nematerijalnog nasleđa

Osim novca, mnogi daruju uspomene. Kaufman ističe koliko je važno podeliti porodičnu istoriju dok smo još živi. „Ove godine sam posetila svoju sestričinu i donela joj stare fotografije njenog dede i pradede. Rasplakala se od sreće. Gledala je sliku svog dede kao bebe i osećala duboku povezanost“, opisuje ona.

Ovakvi trenuci ostavljaju emotivan trag, a istovremeno jačaju porodične veze i stvaraju priče koje se prenose na sledeće generacije.

Kada nemamo decu, ostavljamo druge tragove

Autorka zaključuje da joj upravo to što nema decu daje više vremena i energije da pomaže drugima. „Moja briga i uticaj šire se na ljude koje možda nikada ne bih stigla da dotaknem da sam imala svoju porodicu. U tom smislu, njihovo odsustvo otvorilo je prostor za dublje povezivanje sa drugima.“