Autofagija – trend ili stari recept zdravlja?

Vreme praznika nije najzgodniji trenutak za brojanje kalorija, ali budući da se u novu godinu ulazi sa važnim odlukama, jedna od njh mogla bi biti i zdraviji stil života. To svakako podrazumeva i pravilnu ishranu, jer „zdravlje na usta ulazi“. Ali, koji režim odabrati? Toliko je saveta i toliko trendova- čak i kada su dijete u pitanju!

I taman kad je utihnuo talas hrono buma, koji nas je možda vratio u stare farmerice ali i „razljutio“ nutricioniste, u rečnik nam je serviran i novi termin – „autofagija“. Ako je to ono kako Novak Đoković jede (ili ne jede), a ima snage da satima voza protivnike po terenu… Pa, vredi bar saznati šta je to!  

Reč je zapravo o fiziološkom procesu koji je stoga star koliko i čovek, a koji je kao post utkan i u Stari zavet.

„Tokom tog fiziološkog procesa razgrađuju se patološke strukture i ćelije, nefunkcionalni delovi ćelija, ostarele ćelije, maligne ćelije i mikroorganizmi koji su patološki. Autofagija ne samo da uništava ono što je loše i opasno za naše zdravlje, već od tog recikliranog materijala stvara nove, mlade, zdrave i funkcionalne ćelije i stvara dodatnu energiju zahvaljujući kojoj imamo više snage“, kaže mr sc. med. Dragan Ivanov, internista i nutricionista.

Dosta ljudi ovaj režim ishrane bira kako bi regulisao telesnu težinu, a posebno primamljivo zvuči to da se mogu konzumirati namirnice koje i nisu baš poželjne u rigoroznim dijetama. Čak i slatkiši (oni zdraviji). Ali… Potrebno je da od poslednjeg obroka do prvog narednog dana prođe 12 do 16 sati! Jednostavnije rečeno – bez večere! I po mogućstvu bez grickanja između obroka. Tada želudac vari prethodni obrok, pa odmara i priprema se za naredni. U svakom momentu mogu se konzumirati voda, nezaslađeni čajevi, divka tj. ječmena kafa i, u slučaju slabosti, nezaslađena limunada.

Možda sve ovo ne zvuči baš tako lako, ali kako kaže dr Ivanov, organizam će se na takav režim ishrane navići posle nedelju dana, a već posle tri, četiri dana trebalo bi da se osete pozitivni efekti tj. da imamo više energije za svakodnevne aktivnosti.

„Postoji nekoliko prinicipa zdrave ishrane koji važe i za autofagiju. Prvi i najvažniji je koliko je kvalitetna hrana koju jedemo. Ako volimo slatkiše, opredelimo se za voće, suvo voće, pite sa višnjama, jabukama, orasima ili makom ili voćni kolač. Možemo napraviti milk šejk sa bademovim, kokosovim ili nekim drugim biljnim mlekom, pomešati ga sa rogačem, kakaom, medom i voćem. Ako smo za puding, možemo sve to zgusnuti npr. avokadom. Za doručak treba da jedemo prirodne, neprerađene ugljene hidrate, voće, žitarice, med. Za ručak povrće, variva, mahunarke pre svega, kao i supe ili čorbe od povrća. Drugi princip zdrave ishrane odnosi se na količinu koju jedemo. Ne treba zaboraviti da i lek može biti otrov, ako ne vodimo računa o dozi. I kao treći princip, treba paziti kada jedemo. Noću nikako! Ukoliko nam to bude princip, naš organizam će biti u bezbednoj fiziološkoj zoni, a telesna težina će se regulisati“, pojašnjava dr Ivanov.

Iako se autofagija preporučuje svima kao proces koji je usađen u svakog od nas, neuhranjene osobe, trudnice, deca i osobe koje su na insulinu trebalo bi da se posavetuju o ovom pitanju sa svojim lekarom. Iako će mnogi reći da vreme pandemije koronavirusa nije najbolji period za izgladnjivanje, dr Ivanov smatra da autofagija utiče pozitivno na imunitet podižući ga na viši nivo i dodaje da ovaj vid dijete ne znači gladovanje nego neuzimanje hrane od ručka do doručka. To je preventivni, terapijski i detoks proces koji uz sve to i podmlađuje i daje vitalnost.

„Gotovo da nema savremene bolesti na koju autofagija ne utiče pozitivno – od gojaznosti, preko insulinske rezistencije i hiperinsulinemije, šećerne bolesti tipa 2, autoimunih bolesti, alergija, ekcema, slabog imuniteta, kandide u crevima, visokog krvnog pritiska, hroničnog umora, ateroskleroze, povećane masnoće u krvi do maligniteta“, kaže dr Ivanov.

O blagodetima autofagije svedoče i otkrića japanskog naučnika Jošinorija Ohsumija koji je, ukazavši na mehanizme na kojima ona počiva, 2016. dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

I za kraj – ako vam je neuzimanje hrane više od 12 sati ipak prevelik zalogaj, mogla bi vam značiti informacija da se autofagija postiže i fizičkom aktivnošću koja dovodi do znojenja i zamora kao i tuširanjem toplo-hladnom vodom uz savet dr Ivanova da prilikom takvog tuširanja izbegavate teme i stopala.

Fotografije: Unsplash