Egzotično voće: Ukus dalekih krajeva

Mango

Mango pruža pravo tropsko zadovoljstvo i prepun je vitamina. Njegova pulpa je odlična za deserte i voćne sokove, a u Indiji je sastavni deo sosova i preliva. U ovoj zemlji, koja mu je domovina, smatraju ga božanskim voćem. Iako je Indija i dalje najveći proizvođač manga, on danas raste u svim tropskim i suptropskim krajevima sveta, tako da je njegov plod dostupan tokom cele godine. Preko hiljadu sorti grubo se može podeliti na indijski, istočnoazijski, zapadnoindijski i Florida mango.

Zavisno od sorte plod može biti okrugao, ovalan ili šiljast, sa žutom, zelenkastom, narandžastom ili crvenom korom. I veličina mu zavisi od sorte. Ovo voće se bere pre nego što sazri, a na sobnoj temperaturi postiže savršen stepen zrelosti.

• Zreo mango ima svež miris i mek je na dodir.
• Ne treba ga držati u frižideru, jer ne podnosi temperaturu ispod osam stepeni.
• Sadrži gvožđe i vitamine A, C i E.
• Sto grama sadrži nula masti, 20 miligrama vitamina C i 66 kalorija.
• Za mango će vam biti potreban oštar nož, jer se teško skida s koštice.
• Ako ste alergični na orahe, povedite računa. Iako se lako vari i ima nizak sadržaj kiseline, mango može biti problematičan za one alergične na orahe. Ovo voće pripada istoj porodici kao i indijski orah.

Svež se koristi u pripremi sladoleda, voćne salate, sorbea, slatkiša… Kao prilog ide uz ribu ili meso, a nezaobilazan je prilikom pripreme čatnija, dok se u Aziji sprema kao povrće ili salata. 

KIVANO

Kivano (bodljikava dinja) deo je porodice krastavaca i dinje. Potiče iz Afrike, a uzgaja se u Kaliforniji, Čileu, Australiji i na Novom Zelandu. Spoljašnjost mu je narandžasta s rogovima, a unutrašnjost zelena s belim semenkama. Ima ukus krastavca i tikvice, a dok neki ljudi jedu i seme i koru, uobičajeno je da se jede samo pulpa, a da se semenke ispljunu. Zahvaljujući jarkonarandžastoj ili žutoj kori i mnogim bodljama, kivano (ili bodljikava dinja) već svojim izgledom deluje egzotično. Unutrašnjost voća, koje je poreklom iz savana Kalaharija u Africi, jednako je zanimljiva i pleni svojom jarkozelenom bojom ploda i brojnim jestivim semenkama. Kivano voće koje danas možemo naći na tržištu uglavnom stiže s Novog Zelanda i iz Afrike, čak i iz Portugalije. U Africi već tri hiljade godina cene ovo osvežavajuće voće, čiji ukus deluje kao kombinacija banane, limete, marakuje i dinje. Ostatak sveta je polako naučio da uživa u ukusu kivana, koji nedeljama može da stoji na sobnoj temperaturi.

• Kivano se u frižideru brzo kvari, jer ne podnosi niske temperature, pa može kratko da se rashladi pre služenja.
• Sadrži mnogo vitamina C, natrijum i magnezijum.
• Kao i kivi, kivano se lako seče i vadi kašikom iz kore.
• Ukoliko ne želite da pojedete i semenke, jednostavno ga procedite.
• Sto grama sadrži nula masti, 40 miligrama vitamina C i 22 kalorije.
• Kivano je sočno voće sa bodljikavom korom, osvežavajućeg slatko-kiselog ukusa. Semenke su jestive.

Kivano je jednako dobar i kao parfe i u salati od plodova mora, dok je njegova kora s neobičnim bodljama idealna posuda u kojoj možete da poslužite ukusni koktel-zalogaj. Ceđeni kivano s dodatkom soka limete, šećera i mineralne vode postaje sjajno piće kojim ćete gasiti žeđ tokom vrelih dana.

PEPINO

Pepino je voće s duguljastom štraftastom jestivom korom, slatkog je ukusa i gaji se već skoro tri hiljade godina. Pepino su Indijanci gajili na Andima još sedamsto godina pre nove ere. Danas se ono gaji u Južnoj Americi, na Novom Zelandu, u Kaliforniji, na Floridi i u Španiji. U srodstvu je s paradajzom i krastavcem. Pepino ćete prepoznati jer ovaj 10-20 centimetara dugačak plod ima koru prošaranu ljubičastom bojom. Voće je zrelo kad mu je kora tamnožute boje, kad zanosno miriše i kad je meko pod prstima. Ovako zrelo voće ima ukus koji podseća na dinju i krušku. Pepino se dobro održava: ako ga blago rashladite, održaće se sedam nedelja, a na sobnoj temperaturi može da stoji i tri nedelje.

• Pepino može da se jede s korom, kao jabuka.
• Može da se oljušti i da mu se uklone semenke.
• Očišćen plod mora brzo da se posluži, jer odmah počne da tamni.
• Ukus pepina može da se poboljša s nekoliko kapi soka limete ili pomorandže.
• Sto grama sadrži nula masti, 35 miligrama vitamina C i 50 kalorija.

Pepino se sjajno slaže s parmskom pršutom, a od ovog voća se prave i ukusni egzotični sokovi i napici.

KARAMBOLA

Zvezdasto voće poznato i kao karambola egzotično je voće slatko-kiselog ukusa. Potiče s malajskog poluostrva i uzgaja se u mnogim delovima južnoistočne Azije, na Pacifiku i u Kini. Iako ovo voće bogato rađa, još uvek nije u potpunosti osvojilo Zapad. Karambola dobro uspeva u toplim, vlažnim i tropskim uslovima. Poprečni presek ove voćke izgleda kao zvezda s pet krakova. Od svih tropskih vrsta, karambola ima najmanje kalorija, 31 kaloriju na sto grama ploda. Bogata je antioksidantima i vitaminima, pre svih vitaminom C i kompleksom B vitamina.

• Pri kupovini valja birati uniformne, velike, atraktivne, žutonarandžaste plodove.

• Karambolu treba držati na hladnom, a nezrele plodove ostaviti na sobnoj temperaturi kako bi sazreli.
• Plodove je najbolje oprati hladnom vodom i osušiti krpom, a potom skratiti krajeve i ivice i plod preseći poprečno. Treba izvaditi semenke koje se nalaze u sredini.

Karambola je zvezdasto voće i obavezna dekoracija koktela i slatkiša. Ovo slatko-kiselo voće iz južne Azije odlično je u voćnoj salati i soku, a dobro se slaže i sa živinskim mesom.

I JOŠ…

Tamarilo, poznat i kao paradajz s drveta, odličan je za sos za prelivanje mesa, a s dodatkom šećera slaže se s jagnjetinom i ribom.

Pitaja, poznata i kao zmajevo voće (dragon fruit) pravi je užitak, i to ne samo po ukusu već i po izgledu. Njena osvežavajuća pulpa je ukusa veoma sličnog kiviju, odlična je u salatama, ali i kao sladoled i sok.

Rambutan je voće poreklom iz Vijetnama, Indonezije, sa Filipina i Šri Lanke. U Vijetnamu ga zovu chom-chom, što znači „neuredna kosa“. Spoljašnost mu deluje egzotično i čudno, s vatrenocrvenom „kosom“, a unutrašnjost je veoma slična plodu ličija sa skoro istom teksturom i ukusom.

Jackfruit, rođak duda, poreklom je iz južne i jugoistočne Azije. Najupadljivija karakteristika ovog voća je njegova veličina jer može da dostigne 80 kilograma. Kora jackfruit-a miriše na dinju, a iznutra miriše slatko, skoro kao gumene bombone. U unutrašnjosti se nalaze velike semenke, a jede se narandžasto meso koje ih okružuje. Samo voće je slatkog ukusa, kao dinja ili kiselkasta banana.

Budina ruka (fingered citron) ima oblik koji zaista podseća na ljudsku ruku. U Japanu nosi naziv bushukan. Zbog intenzivnog mirisa koristi se kao osveživač odeće i prostorija. U Kini i Japanu voće sa zatvorenim „prstima“ – koji podsećaju na ruku koja se moli, nosi se kao verska ponuda u budističke hramove. U kuhinji od ovog voća mogu da se prave džem, kandirano voće, sladoled, sorbe…

Cherimoya je voće bele i kremaste unutrašnjosti, s mnogo tamnobraon semenki. Uzgaja se širom Južne i Centralne Amerike i južne Azije. Mark Tven je ovo voće nazvao najukusnijim voćem poznatog ljudima. Zbog kremaste teksture zovu ga i krem od jabuke. Ukus mu je kombinacija banane, ananasa, papaje, breskve i jagode.