Makaronsi: Istorija ukusne poslastice

Poreklo

Makaronsi su elegantni mali sendviči koji su napravljeni sa belancima, bademovim brašnom, i ispunjeni su krem puterom.

Prvo zabeleženo pojavljivanje makaronsa u Evropi bilo je još u srednjem veku. U to vreme makaron je bio mali kolač koji se pravio od badema, belanaca i šecera, bio je hrskav spolja, a mekan iznutra. Katarina Mediči je najverovatnije donela makaronse u Francusku tokom 16. veka iz Italije, gde su se ovi kolači proizvodili u venecijanskim manastirima još od 8. veka. Od tada, u žargonu su se zvali „sveštenički stomaci” zbog svog pufnastog oblika.

Najzanimljivije je to što je makaronse teško napraviti, jer se veoma lako deformišu, a njihova kora često popuca tokom procesa pečenja.

Popularizacija

Tokom 1972. godine dve opatice u Nansiju su pravile i prodavale makaronse da bi preživele tokom perioda francuske revolucije. Od tada su poznate kao Makaron sestre. 1952. grad Nansi je odao priznanje dvema opaticama nazvavši mesto gde su one pravile makaronse po njihovim imenima. Vremenom, različiti delovi Francuske su usvojili recept kao domaći specijalitet.

Bilo kako bilo, makaron kakav mi poznajemo danas, napravljen je od dva kolača od belanaca spojena laganim, ukusnim filom.

Makaron je prošao stalan proces inovacija i neprestana otkrića novih oblika, ukusa i boja. Na početku 21. veka proizvođači su počeli da nude makaronse sa razlikom u ukusu između fila i kolača.

Makaronsi su i proširili popularnost po svetu zahvaljujući Sofiji Kopoli i njenom filmu Marija Antoaneta iz 2006. godine, u kome je kraljica prikazana okružena ukusnim piramidama raznobojnih makaronsa.

Svetski dan makaronsa, 20. mart, slavi se širom planete.