Šta se dešava u telu ako mesec dana jedete samo jednom u toku dana?

Već ste čuli za povremeni post, zar ne? Isprekidani post (intermittent fasting) je režim ishrane u kojem pojedinci smenjuju unos hrane i suzdržavanje, piše boxrox.com. Postoji nekoliko različitih metoda povremenog posta, ali najčešći uključuju post od određenog broja sati dnevno ili post po čitav dan ili više u nizu.

Neke od prednosti povremenog posta uključuju:

Gubitak težine: Povremeni post može da pomogne osobama koje ga primenjuju da izgube težinu smanjenjem broja kalorija koje unose. Ograničavanjem sati tokom kojih možete da jedete, prirodno unosite manje kalorija.

Pojačana osetljivost na insulin: IF može da poboljša osetljivost na insulin, što je važno za održavanje zdravog nivoa šećera u krvi.

Smanjena upala: rezultati istraživanja navode da IF može da pomogne u smanjenju upale u telu, koja je povezana s nizom hroničnih zdravstvenih stanja.

Poboljšano zdravlje srca: neke studije su otkrile da IF može da pomogne u smanjenju rizika od srčanih bolesti snižavanjem krvnog pritiska, poboljšanjem nivoa holesterola i smanjenjem oksidativnog stresa.

Povećana dugovečnost: Neka istraživanja na životinjama sugerišu da povremeno suzdržavanje od obroka može da pomogne u produženju životnog veka, iako su potrebna dodatna istraživanja na ljudima da bi se to potvrdilo.

Ali, suočimo se s tim, većina ljudi primenjuje ovaj režim ishrane zbog prve stavke – kako bi smršali. Važno je napomenuti da povremeni post nije prikladan za svakoga i može da ima neke potencijalne rizike i nuspojave. Uvek je dobra ideja da se posavetuje sa zdravstvenim radnikom pre nego što započnete bilo kakvu novu dijetu ili režim ishrane.

Postoji više načina isprobavanja povremenog posta. Obično se objašnjava kao period kada ne možete da jedete i vreme kada možete normalno da jedete. Neki od najpoznatijih su 16/8 (obično preskakanje doručka), 5:2 (post dva dana u nedelji), ratnička dijeta (20 sati posta svaki dan).

Međutim, Maks Posternak je bio dovoljno smeo da otkrije šta se događa s telom ako jedete samo jedean obrok dnevno tokom 30 dana. Ovo je još jedan povremeni post koji se obično skraćuje na OMAD (jedan obrok dnevno).

On je osnivač Gravity Transformation, veb stranice usmerene na davanje saveta i smernica za treniranje za ljude koji žele da poboljšaju svoju kondiciju i da smršaju. Njegov YouTube kanal ima preko 5 miliona pretplatnika.

U nastavku pogledajte njegova otkrića.

Šta se događa s vašim telom ako jedete samo 1 obrok dnevno tokom 30 dana?

Dijeta s jednim obrokom na dan ponekad se naziva i dijeta 23:1 gde postite 23 sata i jedete jedan sat.

Prvi mit koji se razbija kada se pridržavate 30-dnevne dijete s jednim obrokom dnevno odnosi se na sporiji metabolizam. Vaš metabolizam se neće usporiti ako budete ređe jeli.

Postoji jedna stvar koju treba da znate o poznatoj kao adaptivna termogeneza. Dogodiće se, prema Posternaku, „na osnovu ukupne količine energije ili kalorija koje pristižu. Sve dok ne postite duže od 48 sati, nije važno da li su sve te kalorije unesene odjednom ili tokom dana .”

Posternak takođe govori o raznim istraživanjima koja su pokazala da više obroka tokom dana nema uticaja na gubljenje težine ako imate 6 obroka dnevno ili 3.

Zaključak, jedan obrok dnevno mogao bi da vam pomogne da unesete manje kalorija, jer u jednom obroku možete da unesete samo toliko kalorija. To je, na kraju, odličan saveznik u održavanju kalorijskog deficita koji je neophodan za mršavljenje.

Za više informacija o tome što se događa vašem telu ako jedete samo 1 obrok dnevno tokom 30 dana, kliknite na video ispod. Govorio je o prednostima i manama sprovođenja strategije OMAD.

Da biste sagoreli masnoće, morate da kreirate kalorijski deficit sagorevanjem više kalorija nego što ih unosite. Evo nekoliko strategija koje vam mogu pomoći u tome:

Redovno vežbajte: kardiovaskularne vežbe, poput trčanja, vožnje bicikla ili plivanja, mogu da vam pomognu u sagorevanju kalorija i ubrzanju metabolizma. Ciljajte barem 30 minuta vežbanja umerenog intenziteta većinu dana u nedelji.

Dodajte trening snage: Izgradnja mišića može vam pomoći da sagorite više kalorija kada mirujete, jer mišićno tkivo zahteva više energije za održavanje nego masno tkivo. Uključite vežbe snage, poput dizanja tegova ili vežbe za oblikovanje tela u svoju rutinu.

Povećajte fizičku aktivnost: Potražite načine da povećate svoju ukupnu fizičku aktivnost tokom dana, kao što je penjanje stepenicama umesto liftom, parkiranje dalje od odredišta ili šetnja tokom pauze za ručak.

Jedite uravnoteženu, niskokalorijsku hranu: fokusirajte se na integralnu, neprerađenu hranu poput voća, povrća, nemasnih proteina i žitarica. Izbegavajte slatku, masnu i prerađenu hranu.

Pijte puno vode: ako ostanete hidrirani, verovatno ćete se osećati sito i sprečiti prejedanje.

Spavajte dovoljno: nedostatak sna može da poremeti hormone koji regulišu apetit i metabolizam, što dovodi do gojenja. Gledajte da spavate 7-8 sati.

Zapamtite da održivi gubitak masnoće zahteva vreme i trud. Fokusirajte se na zaokret ka zdravom načinu života kojeg se možete pridržavati dugoročno, a ne brza rešenja.