Zašto nikada ne bi trebalo da pijemo rakiju pre jela?

Popiti čašicu ili dve rakije pre jela čest je običaj kod kuće ili u restoranu, ali ta navika ne otvara apetit niti poboljšava ukus hrane.

Naprotiv, može je samo pokvariti, baš kao i varenje, što će vam signalizovati pulsiranje želuca, koji na taj način šokiramo. Međutim, ako popijete gorki liker u malim gutljajima, nećete zatvoriti ukusne receptore, nego ih pripremiti, baš kao što ćete i podstaći želudačne sokove.

Stoga umesto jedne ljute, prema bontonu stola, mogu se popiti biljna, gorkasta pića s blažim alkoholima. Nikako nemojte odabrati slatko u čašici jer biste mogli da dobijete gorušicu, pa takva pića sačuvajte za kraj, odnosno desert.

Prema legendi, ritualno ispijanje gorkastih pića pre jela kako bi se podstaklo varenje seže još u drevnu Grčku, kada je otac medicine Hipokrat upravo preporučivao ritualno ispijanje aromatiziranog gorkog vina pre obroka. Istorija beleži takvu kulturu i kod drugih drevnih civilizacija koje su koristile gorka, lagana alkoholna pića u istu svrhu: od Asiraca do Egipćana i Tatara.

Kako prenosi N1, aperitiv je postao popularan tek krajem 18. veka, a naročito je zaživeo u Italiji. Pićima poput vermuta, martinija i kamparija s vremenom je rasla popularnost, a uskoro su nastali i popularni spritz, negroni i bellini.

Digestivi se piju pri kraju jela kako bi se podstakla cirkulacija i poboljšalo varenje. I dok će vam Francuzi preporučiti kakav konjak, dobar brendi ili Chartreuse (kartuzijanski biljni liker), Italijani se zalažu za rakiju od grožđa, gorki amaro, Fernet-Branco (gorki liker koji broji više od 40 biljaka i začina, kao što su mirisna smola, rabarbara, kamilica, kardamom, aloja, šafran, gospina trava i druge).

Nemci na kraju jela nazdravljaju likerima kao što su Kräuterlikör i Underberg, a u Španiji i Portugalu dominiraju ojačana vina.

Za koji god se napitak odlučili, budite nežni prema svom zdravlju, piše Pun kufer.

Izvor: N1

Fotografije: Pexels