Koliko kuvanog vina smete da popijete

Iako se poslužuje toplo i često zaslađeno, kuvano vino po jačini ne odstupa mnogo od običnog vina.

Jedna čaša od oko 2 decilitra obično sadrži 10 do 12% alkohola, a u nekim varijantama i više, posebno ako se dodaje rum, rakija ili liker.

Zdravstvene smernice za odrasle govore o umerenoj konzumaciji, što praktično znači:

• jedna čaša dnevno za žene
• do dve čaše dnevno za muškarce

Ali kod kuvanog vina postoji zamka – pije se brzo, često stojeći, na hladnoći i bez hrane. Toplina pića širi krvne sudove i stvara utisak da alkohol „manje deluje“, ali telo ga razlaže istom brzinom kao i svaki drugi alkohol. Šećer dodatno prikriva njegov efekat, pa se granica lako prekorači pre nego što postanemo svesni toga.

Toplina i njena uloga

Toplina kuvanog vina igra važnu ulogu u tome kako ga doživljavamo. Budući da se pije toplo, alkohol se brže apsorbuje u krvotok, a osećaj topline i ugode često zavarava pa deluje blaže nego što zapravo jeste.

U stvarnosti se događa suprotno: toplo alkoholno piće širi krvne sudove, zbog čega se subjektivno osećamo zagrejano, ali telo brže gubi toplotu, što može dovesti do naglog umora i iscrpljenosti, posebno ako se dugo boravi na hladnoći. Upravo kombinacija topline, alkohola i začina čini kuvano vino varljivo pitkim – pije se lako i brzo, a posledice se osećaju tek kasnije, često iznenada.

Kada stati i koje su posledice preterivanja

Problem s kuvanim vinom nije samo količina alkohola, nego i kontekst u kojem se pije.

Često se konzumira uveče, na prazan stomak, na hladnoći, a sve to dodatno opterećuje organizam.

Mamurluk nakon kuvanog vina mnogima je jači nego nakon običnog vina, iako je popijena ista količina alkohola. Razlog nije samo alkohol, već kombinacija faktora koji zajedno dodatno opterećuju telo.

1. Kuvano vino obično sadrži više šećera od običnog vina. Šećer ubrzava apsorpciju alkohola i pojačava dehidrataciju, što rezultira jačom glavoboljom, suvim ustima i opštim osećajem iscrpljenosti sledećeg dana.
2. Pije se toplo, što širi krvne sudove i stvara utisak da alkohol slabije deluje, pa ljudi često popiju više nego što bi popili hladnog vina, a telo se s većom količinom alkohola nosi sporije i teže.
3. Kuvano vino se najčešće pije na hladnoći i stojeći, često bez hrane. Alkohol tada brže ulazi u krvotok, a organizam se dodatno iscrpljuje pokušavajući održati telesnu temperaturu. Rezultat su izraženiji umor, mučnina i slabost.
4. Začini poput cimeta, karanfilića i muškatnog oraščića mogu kod osetljivijih osoba iritirati stomak, pa se mamurluk ne manifestuje samo glavoboljom, već i gorušicom ili mučninom.

Zbog svega toga, mamurluk nakon kuvanog vina često se doživljava kao „teži“, iako se u trenutku ispijanja čini bezazlenim.

Jedna čaša može biti praznični užitak – treća je već pozivnica za loš sutrašnji dan.

Uživanje da, preterivanje ne

Kuvano vino može biti lep deo prazničnog ugođaja, ali samo dok ostaje u okvirima umerenosti. Jedna čaša često je sasvim dovoljna za osećaj topline i atmosfere. Sve preko toga više ne doprinosi uživanju – samo odlaže neugodne posledice.

Ako je cilj probuditi se sledećeg dana bez glavobolje i sa lepim uspomenama, granicu je pametno povući ranije nego što možda mislite.

Treba napomenuti i da alkohol nije preporučljiv maloletnicima, trudnicama, osobama koje uzimaju određene lekove ili imaju problema sa jetrom, srcem ili stomakom.

Za njih „sigurna količina“ ne postoji.