Da li dezodorans uzrokuje rak dojke? Evo šta kažu istraživanja

Istraživanja o povezanosti proizvoda za ličnu higijenu i raka dojke pokazuju da svaki uočeni rizik nije ništa zbog čega bi se… pa, znojili.

Glasine koje povezuju dezodoranse s rizikom od raka dojke datiraju decenijama unazad. Neki veruju da je sve počelo lažnom e-poštom 1990-ih. Pa, treba li onda brinuti oko izbora dezodoransa ili antiperspiranta? Verovatno ne, piše Večernji.hr.

Nema čvrstih naučnih dokaza koji povezuju korišćenje dezodoransa i antiperspiranta s razvojem raka dojke, izvestio je Američki nacionalni institut za rak.

Evo što kažu onkolog radiolog Kiragom Šahom i onkolog Tifani Onger.

“Godine, korišćenje hormonske terapije i porodična anamneza neki su od najvećih faktora rizika za rak dojke. To su stvari na koje bi verovatno trebalo više da se fokusiramo kada je u pitanju rizik od raka dojke”, navodi dr Šah.

Da li je sprovedena opsežna studija koja je proučavala moguću vezu između raka dojke i dezodoransa? Ne baš. Američko društvo za borbu protiv raka opisalo je istraživanje kao “ograničeno”.

Iako se dosta pisalo o mogućoj povezanosti između korišćenja antiperspiranata i raka dojke, rezultati raznih studija nisu pokazali nikakvu jasnu vezu.

“Osećajte se prijatno koristeći bilo koji dezodorans koji želite da koristite”, poručila je dr Onger s klinike Klivlend.

Šta se nalazi u dezodoransu?

Na listi sastojaka verovatno ćete pronaći nekoliko potencijalnih hemijskih otrova kao što su:

Parabeni. Ovi konzervansi koji se nalaze u mnogim proizvodima za ličnu negu mogu da oponašaju estrogen i poremete prirodnu proizvodnju hormona u vašem telu.

Triklosan. Triklosan je klasifikovan kao pesticid, ali njegova efikasnost u sprečavanju rasta bakterija učinila ga je sastojkom antibakterijskih sapuna, pasta za zube, šminke i tako dalje.

Ftalati. Ovi plastifikatori postoje u mnogim predmetima u domaćinstvu, iako su brojni proizvodi koji sadrže ftalate uklonjeni s polica radnji radi sigurnosti potrošača.

Propilen glikol. Najčešće poznat po upotrebi u antifrizu (što zvuči zabrinjavajuće), globalne organizacije su ga proglasile sigurnim za upotrebu u svakodnevnoj hrani, lekovima i kozmetici.

S obzirom na povećanu pažnju na hemikalije i rizik od raka, to je lista koji može izazvati zabrinutost. Međutim, nijedna uverljiva studija nije povezala hemikalije u dezodoransima i antiperspirantima s rakom dojke.

A šta je s aluminijumom?

Kada je reč o riziku od raka dojke, aluminijum (koji obično nije u običnom dezodoransu) privlači najviše pažnje. Spoj aluminijuma u antiperspirantu deluje tako da začepi znojne kanale u pazuhu tako da znoj ne dopire do površine vaše kože. To sprečava da neugodni tragovi znoja budu vidljivi na vašoj odeći.

“Neki veruju da ovaj efekat aluminijuma može da ima efekte slične estrogenu ako ga vaša koža svakodnevno apsorbuje. (Studije kažu da estrogen može da podstakne razvoj i rast ćelija raka dojke.) Ali, ništa nije pokazalo da aluminijum u dezodoransu proizvodi efekte slične estrogenu ili uzrokuje rak dojke”, navodi dr Šah.

Zašto ne možete da nosite dezodorans na mamografiji?

Od svih koji idu na mamografiju traži se da ne koriste dezodorans ili antiperspirant. Zvuči sumnjivo, zar ne? Ali razlog za zahtev zapravo nema nikakve veze s potencijalnim rizikom od raka.

Zapravo, aluminijumu proizvodima ispod pazuha može da se pojavi u obliku belih mrlja na mamografskim slikama i zakomplikuje procenu.

“Samo želimo da sprečimo bilo kakvu zabunu”, pojašnjava dr Onger.

Alternative za dezodoranse

U većini dezodoransa i antiperspiranata na policama postoje hemikalije – i razumljivo je i dobro da želite da ograničite svoju izloženost kako biste ograničili potencijalni rizik od raka.

Tu su svoje mesto pronašli proizvodi za higijenu pazuha izrađeni od prirodnijih sastojaka. Neki ljudi čak koriste običnu sodu bikarbonu umesto dezodoransa, s obzirom na njenu dokazanu sposobnost suzbijanja neugodnih mirisa.

“Međutim, samo zato što se nešto reklamira kao “prirodno” ne znači da neće uzrokovati probleme. Pripazite na bilo koju vrstu osipa ili iritacije kože i razgovarajte sa svojim lekarom ako postanu problematični”, predlaže dr Šah.