Da li je moguće zaštititi baštu od štetočina bez hemijskih pesticida?

Pesticidi su nešto što se koristi odavno, ali čija je upotreba u poslednje vreme počela da se dovodi u pitanje zbog potencijalne opasnosti po okolinu i zdravlje ljudi i životinja.

Na tu temu, odnosno o pitanju da li je moguće zaštititi baštu od štetočina, autorski tekst napisala je Jelena Kozbašić, čiji tekst sa sajta Klima101 prenosimo u celosti u nastavku.

Pesticidi su umnogome zaslužni za veću i kvalitetniju proizvodnju hrane i sprečavanje vektorskih bolesti. Međutim, kako naučnici sve više razotkrivaju loše strane sintetičkih pesticida, tako oni dobijaju pežorativnije značenje, a postaju jasniji njihovi negativni efekti na naše zdravlje i stanje našeg okruženja.

U zavisnosti od pesticida, kod ljudi se javljaju akutna i hronična oboljenja koja se kreću od crvenila kože i muke preko dijareje i problema sa reproduktivnim sistemom do raka i smrti. Nijedna grupa stanovništva nije zaštićena od zdravstvenih posledica upotrebe pesticida mada veći teret snose oni koji su u direktnom kontaktu sa ovim hemikalijama npr. radnici u fabrikama ili na njivama.

Paralelno je na udaru i životna sredina s obzirom na to da pesticidi mogu zagaditi vodu i zemljište. Pored štetnih organizama za bilje koje se uzgaja, mogu biti kobni i za drugu floru i faunu.

Sa druge strane, sa klimatskim promenama pesticidi kreiraju začarani krug: svojom primenom doprinose emisijama gasova sa efektom staklene bašte, a u svetlu rastućih temperatura biće sve potrebniji za efikasnu poljoprivredu. Delimično i zbog toga što klimatske promene ubrzavaju razgradnju pesticida, tako skraćujući njihovo trajanje.

Ovo su samo neki od razloga da mnoge zemlje zabrane upotrebu određenih pesticida, kao i da čak milion građana Evropske unije nedavno podrži peticiju sa ciljem njihovog apsolutnog ukidanja do 2035.

Da je moguće negovati zasade bez jake hemije? Izgleda da potvrdni odgovori na ovo pitanje postoje odavno – npr. u hinduističkom kanonu „Rigveda”, starom oko četiri hiljade godina, u kojem stoji da su kao oruđe za borbu protiv štetočina služile otrovne biljke.

Ipak, ne morate da pođete stopama drevnih Hindusa kako biste zaštitili svoje voćnjake i bašte. Delimo savremene alternativne načine za očuvanje zasada, kao i nekoliko recepata za pesticide iz kućne radinosti.

Pre nego što se opredelite za (ne)organske pesticide…

… razmotrite primenu ovih nekoliko zaštitnih agrotehničkih mera.

Rast svojih biljaka i njihovu otpornost na štetočine možete poboljšati hraneći zemlju kompostom koji ćete napraviti odlaganjem biorazgradivog otpada u posebne kante, odnosno kompostere.

Ako đubrite svoje zasade, pažljivo pratite instrukcije. U slučaju da preterate, bujna vegetacija privući će neželjene goste gladne njihovog lišća i drugih hranljivih delova.

Biljke možete i strateški posaditi tako da formiraju nesvakidašnje armije protiv štetočina. Ovo se zove udružena sadnja – a ovakav promišljeni raspored sadnica omogućiće ne samo kontrolu insekata, već će unaprediti njihov razvoj i kvalitet zemljišta. Tako su Indijanci razvili postupak sadnje nazvan „tri sestre” – tri sestre iz ove priče bile su kukuruz, pasulj i tikvice, a vi istražite koje sestrinstvo je najadekvatnije za vaše dvorište.

Kako piše Agroinfonet, neke ukrasne, lekovite i začinske biljke se seju u kombinaciji sa voćem i povrćem da ih zaštite jer stvaraju materije koje su smrt za mnoge mikroorganizme, a i odbijaju štetočine, ali i izazivače bolesti. Na primer, dragoljub tera biljne vaši, belu mušicu i leptira kupusara pa se savetuje da se sadi ispod napadnutih voćaka. Ako se ren posadi ispod trešnje sprečiće pojavu gljivične bolesti monilie, a oko krompira odbiće krompirovu zlaticu i uticaće da krtole budu zdrave i ukusne.

Tu su i bosiljak, mirođija, majčina dušica, žalfija, metvica, nana, lavanda, bela slačica, maslačak, đurđevak, kamilica, majoran, mlečika, carevac, celer…

Ukoliko se, umesto jedne, u lejama gaji više kultura, prednost je mnogostruka.

Primera radi, šargarepu ćete od šargarepine muve odbraniti sejanjem luka između redova. Svakako je bitno i vreme sadnje – u ovoj konkretnoj situaciji treba voditi računa o tome kada se javljaju štetočine. Šargarepina muva se javlja u dva navrata: najpre u maju i junu, a potom u avgustu i septembru. Stoga se preporučuje ranija ili kasnija setva.

Donekle logično, jače rastinje lakše će se izboriti protiv uljeza od slabijeg. Među mnogim biljkama naići ćete na varijante koje su izdržljivije od nekih drugih.

Naposletku, među bubicama naučite da razlikujete ko je plodovima vašeg rada – parazit, a ko prijatelj. Praveći razliku među njihovim larvama moći ćete da odstranite buduće štetočine pre nego što odrastu i počnu da nanose štetu vašim usevima.

Ako ništa od navedenog ne donosi rezultate…

… nemojte odmah da posegnute za jakim hemijskim preparatima, već se za pripremu oružja protiv štetočina uputite u kuhinju.

Iako su manje toksični od konvencionalnih pesticida, rešenja sa sajtova Almanac i How Stuff Works koja ćemo navesti nisu potpuno bezbedna, te ih treba držati podalje od dece i kućnih ljubimaca. Kako biste se uverili da neće oštetiti vaše biljke, sprejeve najpre testirajte na nekoliko listića. Najbolje je da test obavite u večernje sate, a ne tokom najtoplijeg dela dana – tada je manji rizik za štetu, a takođe pčele i drugi oprašivači tada nisu aktivni.

Sprej na bazi sapuna

Rastvorite jednu veću kašiku blagog tečnog sapuna ili sapuna od maslinovog ulja u jednom litru vode. Tečnost uskladištite u flaši sa prskalicom. Čitave biljke – obe strane listova i stabljiku – dobro isprskajte. Kako bi sprejevi na bazi sapuna bili efikasni, svoje voće i povrće hidrirajte ovom mešavinom na svakih 4-7 dana dok ne primetite da se populacija insekata smanjila. Ukoliko u međuvremenu ne padne kiša, ostatke rastvora sa biljaka skinite samostalno tako što ćete ih okupati vodom.

Sprej na bazi ulja

Pomešajte jednu šolju ulja sa jednom većom kašikom blagog tečnog sapuna. Između 2 i 8 većih kašika dobijene mešavite rastvorite u jednom litru vode. Dalji postupak je isti kao u prethodno navedenom primeru. Zahvaljujući ulju, rešićete se štetočina kao što su biljne vaši i grinja.

Sprej na bazi lišća paradajza

Lišće paradajza, između ostalog, može da vam pomogne u uništavanju biljnih vaši i grinja. Njegova efikasnost proizilazi iz alkaloida koji su pogubni za mnoge insekte. Jednostavno potopite seckano lišće paradajza u dve šolje vode preko noći. Ujutru tečnost procedite i dodajte joj još dve šolje vode. Rastvor uskladištite u flaši sa prskalicom i nanesite ga po biljkama.

Sprej na bazi belog luka

Belog luka se ne plaše samo vampiri već i štetočine iz vašeg voćnjaka ili bašte kao što su kupusari i bele mušice. Ispasirajte dva bela luka u jednoj šolji vode i ostavite da odstoji preko noći. Procedite rastvor u flašu od jednog litra, a potom mu dodajte pola šolje biljnog ulja i veću kašiku tečnog sapuna. Preostali prostor popunite vodu. Jednu šolju mešavite sipajte u raspršivač od jednog litra i razredite vodom. Poprskajte po napadnutim biljkama.

Sprej na bazi ljute paprike

Ljuta paprika je još jedan od dobrih repelanata za insekte, ali i za krupnije životinje kao što su zečevi. Jedna veća kašika sušenog čilija, jedna veća kašika blagog rečnog sapuna i jedan litar vode su sve što vam treba da biste stali parazitima na kraj. Budite pažljivi kada baratate ovim sprejem i vodite računa da vam ne dospe u oči – bilo bi dobro i da koristite rukavice pri pravljenju i nanošenju na biljke.

U međuvremenu, sintetički pesticidi su možda efikasniji od svojih prirodnih ekvivalenata. Ali treba imati u vidu da su oni mnogo opasniji po naše zdravlje i stanje našeg okruženja. Međunarodni tim istraživača procenio je 2020. da se na godišnjem nivou u svetu dogodi oko 385 miliona nenamernih trovanja pesticidima, od kojih oko 11 hiljada završi smrtnim ishodom. Na manjim parcelama postoji veći prostor za upotrebu njihovih manje opasnih alternativa, na nama je da to iskoristimo.

Zavisno od prilika i mogućnosti, oslanjanje na namirnice iz kuhinje, umesto odlaska u poljoprivrednu apoteku, može da bude i jeftinija opcija za negovanje vaših zasada.

Izvor: Klima 101, autorka: Jelena Kozbašić