Da li je već rođena osoba koja će živeti 150 godina?
Dugo se verovalo da se starenje dešava zbog akumuliranja mutacija DNK, koje postepeno ometaju normalno funkcionisanje ćelija, tkiva i organa. U januaru su istraživači sa Harvarda izvestili da su zaustavili starenje laboratorijskih miševa tako što su promenili epigenom, skup molekula koji uključuje i isključuje DNK na načine specifične za različita tkiva.
Pošto je epigenom lakše promeniti nego samu DNK, ovo otkriće povećava izglede da će telo u budućnosti moći da se na neki način resetuje i tako izbori sa oboljenjima kao što su Alchajmerova bolest, dijabetes, kardiovaskularne bolesti i rak, čija se učestalost povećava kako starimo.
Na sajtu Harvard Gazette objavljen je razgovar sa profesorom genetike Dejvidom Sinklerom i njegovim kolegom Dže-Hjun Jangom o zajedničkom radu i njegovim implikacijama za ljudsko zdravlje i životni vek.
Sinkler veruje da je osoba koja će živeti 150 godina već rođena, a sledećim rečima je objasnio kako je došao do tog zaključka: “Tokom poslednjih 20 godina, otkriveno je nekoliko molekula za koje je utvrđeno da usporavaju proces starenja, barem kod životinja. To me je učinilo optimistom da je neko ko bi mogao da doživi 150. godinu već rođen. U ovom radu pokazujemo da je moguće resetovati starost tela za čak 50 procenata. A kada možete da preokrenete starenje, a ne samo da ga usporite, onda je mnogo toga moguće.”
On je takođe napomenuo da je već u starijem članku objavljenom u naučnom žurnalu Nature 2020. otkrio da su uspeli da povrate vid starim miševima, koji su ga delimično ili potpuno izgubili, a sada kaže da je sa istom tehnologijom “moguće preokrenuti starenje i u drugim tkivima”.
Sinkler je rekao da njegove ideje izvrću naglavačke stari naučni konsenzus da mutacije DNK dovode do starenja.
“Ako je to tačno, onda je praktično nemoguće zaustaviti starenje ili preokrenuti ovaj proces, jer bi morali da ‘ispravimo’ bilione ovih mutacija u telu. Umesto toga, mislimo da je starenje uglavnom posledica gubitka epigenetskih, a ne genetskih informacija, što je odlična vest jer smo takođe otkrili da u svakoj ćeliji postoji rezervna kopija epigenetskih informacija. Dakle, umesto da starenje bude hardverski problem, slično starom računaru, otkrivamo da je to softverski problem i da možete ponovo pokrenuti softver starog računara i naterati ga da ponovo radi kao da je nov”, rekao je Sinkler u intervjuu za Harvard Gazette.
Na pitanje novinara da li je “epigenom u osnovi molekuli koji govore DNK šta da radi?”, Sinkler je dao potvrdan odgovor. On je takođe dodao da već postoje lekovi koji zaustavljaju starenje kod miševa i majmuna i leče ih od slepila i da veruje da će uskoro biti moguće primeniti ih na ljude.
“Ako smo u pravu, postoji univerzalni uzrok starenja u svakom tkivu i čini se u svakoj vrsti, od kvasca do ljudi, a bolesti poput srčanih bolesti, dijabetesa i Alchajmerove bolesti su simptomi starenja. Ako možemo da usporimo ili preokrenemo proces starenja, to bi bio radikalno novi način lečenja ovih bolesti. Isti tretman za srčane bolesti bi takođe mogao da izleči Alchajmerovu bolest i dijabetes i učini da izgledate mlađe“, izneo je Sinkler svoju optimističnu viziju na kraju intervjua.
Izvor: The Harvard Gazette
