Dr Katarina Bajec za City Magazine: Za sve postoji rešenje, ali smo i mi lekari ponekad pacijenti

Doktorku Katarinu Bajec znamo kao autorku i voditeljku emisije Zdravo misli, koja se emituje na televiziji Nova, ali je ona sada iskreno progovorila o jednoj važnoj temi i kako je to kada ona nije doktor već pacijent.

Povodom Svetskog dana zdravlja, koji se obeležava svakog 7. aprila, ona je za City Magazine govorila o tome šta je fibroadenom dojke, koji joj je dijagnostikovan i koji je, posle više od 20 godina, uspešno rešila.

Kako ste otkrili problem, da li na pregledu ili ste nešto napipali?

U mojoj 21. godini, prvi put sam napipala „jednu kuglicu“ u desnoj dojci, odmah se javila na pregled kod našeg porodičnog prijatelja, hirurga-onkologa, koji je konstatovao da se radi o fibroadenomu. Predlog je bio praćenje, a vremenom su se broj, kao i veličina fibroadenoma menjali, tačnije uvećavali.

Koliko često žene posle 30. godine treba da idu na pregled grudi, da li se broj pregleda povećava sa godinama?

Neki generalni savet, kada su preventivni pregledi dojke u pitanju, jeste da svaka žena, jednom mesečno treba da uradi samopregled. Ukoliko primeti bilo kakvu promenu u izgledu bradavica i dojki, ili napipa neku promenu, to je znak da treba odmah da se javi lekaru.

Pored samopregleda, nakon 25-30. godine, jedanput godišnje treba da uradi ultrazvučni pregled, a nakon 40. godine i mamografski pregled svake dve godine. Naravno, ukoliko žena ima neki od faktora rizika, poput BRCA mutacije, pregledi se savetuju i češće. Lekar specijalista, u zavisnosti od nalaza na dojkama, kao i ostalih faktora rizika, određuje učestalost pregleda.

Šta je fibroadenom i da li je preporuka da se svaki benigni tumor ipak izvadi?

Fibroadenom predstavlja jedan od najčešćih benignih tumora dojke, koji se javlja kod mladih žena, između 20. i 40. godine života. Izuzetno retko mogu da imaju maligni potencijal.

Veličinom je najčešće između 2 i 3 cm u prečniku, međutim veličina može da se menja. U najvećem broju slučajeva, prosti, nekomplikovani i verifikovani fibroadenomi se samo prate. Lekar specijalista procenjuje samu dinamiku praćenja, dijagnostičke načine praćenja i trenutak kada eventualno treba razmisliti o njegovom hirurškom uklanjanju.

Ukoliko fibroadenom brzo raste, svojom veličinom prelazi 3 cm, sa prisutnim kalcifikacijama, ukoliko se njegove radiološke karakteristike menjaju, ili ukoliko sam patohistološki nalaz nakon biopsije pokaže prisustvo atipične hiperplazije ili filodnog tumora, takvi fibroadenomi se obavezno hirurški uklanjaju bez čekanja.

Kako izgleda operacija i oporavak?

Moj slučaj fibroadenoma je bio specifičan. Bilo ih je dosta u obe dojke, svojom veličinom dostigli su gigantske razmere, sa prisutnim kalcifikacijama i u potpunosti su deformisali tkivo dojke, te su morali biti uklonjeni.

S druge strane, u mojoj porodici je postojalo nekoliko slučajeva karcinoma dojke u mlađem životnom dobu, te je kod mene, pre definitivne odluke o obimnosti samog operativnog zahvata, moralo biti urađeno BRCA testiranje. Nakon testiranja, saznala sam da nisam nosilac ni jedne štetne mutacije, te je moja operacija samim tim bila manje obimna.

Urađena mi je ekstirpacija fibroadenoma sa mamoplastikom, odnosno rekonstrukcijom tkiva dojki. U mom slučaju, opravak je bio vrlo lagan, bez bolova. Svakodnevnim aktivnostima sam se vratila već nakon nekoliko dana, a laganoj fizičkoj aktivnosti nakon 3 meseca.

Nakon operacije, koja sama po sebi predstavlja jedno složeno psihofizičko iskustvo, kakav savet biste dali ženama kada je u pitanju briga o zdravlju i prevencija bilo koje bolesti?

Moja želja je bila da, kroz priču o mom iskustvu, podignem svest o značaju preventivnih pregleda, o tome koliko je važno da lekari detaljno ispitaju i saslušaju pacijente, da se ne zanemaruje značaj genetičkog BRCA testiranja, koje mnogima može da spasi život i sačuva ih pojave maligne bolesti, kao i da gledaoci vide da za sve postoji rešenje, ali i da vide da smo i mi lekari, pacijenti, kao što su i oni.