Dr Stojanović otkrio kada se gojaznim ljudima uvode lekovi: Brojka 30 je presudna, evo kako da izračunate da li važi i za vas

Oko 30 odsto Srba ima problem sa gojaznošću, a dr Radan Stojanović objasnio je šta se danas podrazumeva pod gojaznošću i kako na uvođenje lekova utiče BMI – indeks telesne mase.

Doktor Radan Stojanović gostujući na K1 TV objasnio je da je gojaznost bolest i to hronična, koja je povezana sa ostalim faktorima rizika. Kako je rekao, u borbi protiv gojaznosti nisu samo lekovi važni, već i nefarmakološke mere poput „bušne kašike“, odnosno jesti manje i dozirane fizičke aktivnosti, a onda na kraju dolaze lekovi.

Doktor se osvrnuo i na indeks telesne mase (BMI) koji se računa tako što se ukupna težina podeli sa visinom na kvadrat.

„Indeks telesne mase od 25 do 29 se smatra prekomernom telesnom masom i za muškarce i za žene srednje životne dobi. Indeks 30 i više smatra se gojaznošću“, objasnio je dr Stojanović i dodao da je upravo kriterijum za uvođenje lekova određeni indeks telesne mase.

Pa tako, lekovi se uvode u dve situacije: Prvo, kada je BMI veći od 30. Drugo, kada je on veći od 27 i pritom kod pacijenta postoje još neki od komorbiditeta, kao što su na primer arterijska hipertenzija ili dijabetes.

Šta je BMI?

Formulu za izračunavanje BMI-ja otkrio je 1832. godine belgijski matematičar i astronom Adolf Ketelet. Računa se tako da se telesna masa osobe u kilogramima podeli s kvadratom visine u metrima.

To je brz, jednostavan i jeftin način dijagnostikovanja prekomerne težine ili gojaznosti za koji su potrebni samo merenje težine i visine. Budući da gojaznost nosi povećani rizik od različitih bolesti, uključujući bolesti srca, moždani udar i dijabetes, BMI može identifikovati one kojima je veći rizik od razvoja zdravstvenih problema. Takođe se ponekad koristi za donošenje odluke o tome ko će dobiti određene medicinske tretmane i za procenu koliko su efikasne određene intervencije za mršavljenje.

No, BMI sam po sebi ne daje celovitu sliku zdravstvenog rizika neke osobe, jer je to jednostavno mera veličine tela, a ne bolesti ili zdravlja. BMI zapravo ne mjeri telesnu masnoću, ključni element pri utvrđivanju zdravstvenog rizika. Iako daje okvirne pokazatelje telesne masnoće, ne razlikuje težinu masti od mišića, navodi Independent.