Evo zašto nikada ne bi trebalo da zaustavite kijanje

Ponekad možete zaustaviti kijanje držanjem nosa, ali s obzirom na brzinu kijanja, nije baš najbolja ideja da to zaista učinite.

Kijanje se javlja kada čulne nerve u našem nosu stimuliše iritant kao što su alergeni, virusi, bakterije ili čak tečnost. Ta informacija potom dolazi u mozak nakon čega se aktivira refleks kijanja.

Kijanje prvo uključuje duboki udah i povećanje pritiska u disajnim putevima. Potom sledi kontrakcija dijafragme i mišića oko rebara, refleksno zatvaranje očiju i snažan izdisaj.

Prilikom izdisaja kijanja, vaš jezik je podignut do nepca. Ovo zatvara zadnji deo usta tako da vazduh prolazi uglavnom kroz nos. Vazduh izbačen kroz nos izbacuje one materije koje su izazvale iritaciju i kijanje, prenosi N1 Hrvatska.

Trograni ili trigeminalni živac prenosi senzorne informacije od lica do mozga. To uključuje senzorske informacije o dodiru, bolu i iritaciji kože lica, kao i iz unutrašnjosti nosa i usta. Unutar svakog trigeminalnog živca nalaze se hiljade pojedinačnih nervnih grana od kojih svaka nosi određenu vrstu senzornih informacija.

Čulni nervi putuju do mozga preko leđne moždine, a potom ti nervi u leđnoj moždini komuniciraju jedni s drugima.

Kijanje se može zaustaviti, na primer, ako začepite nos ili usta, no, to onda povećava pritisak u disajnim putevima pet do 20 puta više nego kad samo normalno kinete. Taj pritisak mora da se prenese negde drugde i može oštetiti vaše oči, uši ili krvne sudove. Iako je rizik nizak, zabeleženi su neki ozbiljni slučajevi kao što aneurizma mozga i kolaps pluća, piše ScienceAlert.

Upravo zbog toga se ne preporučuje da pokušavate da sprečite kijanje. Naš savet je da prihvatite činjenicu da iz ovog ili onog razloga trenutno kijate i to učinite u čistu maramicu.