Gardijan o zagađenju u Beogradu: “Grad gde se prljav vazduh doživljava kao ‘posledica ekonomskog rasta'”

Kada je jugoslovenski premijer Džemal Bijedić na konferenciji u Beogradu 1974. obećao da će očistiti vazduh u zemlji, izveštač New York Timesa je pisao da je malo nade da će biti skorog olakšanja za stanovnike grada, koji su smatrali da se zagađenje pogoršava.

“Zagušljiva, sumporna atmosfera Beograda i nekoliko drugih većih jugoslovenskih gradova crveni oči, cepa najlonske čarape i uništava koncertne sale zbog gotovo neprekidnog kašlja publike“, pisao je.

Pola veka kasnije Beograđani i dalje zadržavaju dah, piše Guardian.

Britanski novinar nije slučajno izabrao Beograd za  fokus ove priče. Kako ističe, vazduh u glavnom gradu Srbije lošiji je nego u gotovo bilo kom drugom gradu u Evropi, a prema analizi koju je Guardian uradio na osnovu evropskih podataka o kvalitetu vazduha, od 15 najzagađenijih tačaka na kontinentu čak pet se nalaze u Beogradu.

Fabrike uglja, ogromne deponije, stara vozila i loši načini grejanja izbacuju koktel toksičnih čestica koje padaju u pluća i vene stanovnika grada“, slikovito opisuje autor teksta pod naslovom „Beograd: Grad gde se prljav vazduh doživljava kao ‘posledica ekonomskog rasta’“.

Pominje se i studija koju je ove godine finansiralo Ministarstvo nauke, a koja je analizirala podatke o zagađenju za letnje mesece i procenila da su sitne čestice odgovorne za svaki peti moždani udar, svaki četvrti slučaj ishemijske bolesti srca i jedan od 11 slučajeva raka pluća.

Loš vazduh kao „posledica ekonomskog rasta“

Na primer, sa mosta na Dunavu, jednog popodneva u avgustu, u gužvi u saobraćaju tokom špica može se videti i namirisati celogodišnji uzrok lošeg vazduha u Beogradu. Stari autobusi rade u praznom hodu sa svojim motorima pored kolona automobila, od kojih bi neki pali na testovima emisija u EU. Među starijim vozilima su moderni, ali glomazni SUV-ovi koji sagorevaju velike količine goriva.

Ispod, na manje od tri kilometra od Trga republike u centru Beograda, gomile smeća su nagomilane pored puta kod nekadašnje zvanične deponije, a sada neformalnog naselja u kom ljudi ponekad spaljuju plastični otpad. U nekim slučajevima, smeće je sredstvo za one koji ne mogu da priušte drva. U drugim slučajevima, požari su podmetnuti da bi se topili kablovi i izvlačili metali za prodaju na tržištu starog otpada.

Grad je, navodi se, napredovao u nekim oblastima. Poslednjih decenija Beograd je proširio svoju mrežu daljinskog grejanja i iščupao više od 1.000 kotlova, a takođe je prestao da gori ugalj u nekim velikim javnim zgradama.

Dobrica Veselinović, iz Zeleno-levog fronta, rekao je za Guardian da se predlozi za čišćenje vazduha odbijaju jer se loš vazduh doživljava kao „posledica ekonomskog rasta“. Odatle i naslov kojem stranci verovatno ne mogu da se načude, a nama je sve jasno, piše Guardian.