Holesterol u krvi: idealne i povišene vrednosti, posledice i prevencija

Holesterol je neophodan za funkcionisanje organizma, iako mu često pripisujemo negativne epitete. Sastavni je deo ćelijske membrane i steroidnih hormona, za njegovu proizvodnju zaslužna je jetra, a na njegovu zastupljenost utiču ishrana bogata zasićenim mastima (većinom iz namirnica životinjskog porekla) i životne navike. Stopa holesterola može se razlikovati i u zavisnosti od dobi, težine i pola, te genetike.

Poznavanje karakteristika i posledica holesterola ključno je za očuvanje celokupnog zdravlja i smanjenje rizika od ozbiljnih bolesti, kao na primer srca. Gotovo svaka osoba se barem jednom tokom života zapita kako da smanji holesterol.

Vrednosti

Preporučene vrednosti holesterola su:

• Ukupni holesterol < 5,0 mmol/l
• LDL holesterol < 3,0mmol/l
• HDL holesterol > 1,0 mmol/l za muškarce, odnosno > 1,2 mmol/l za žene

Povišen holesterol

Prevelike količine holesterola povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, koje su u populaciji izražene u prilično velikom procentu. S visokim holesterolom možete da razvijete masne naslage u krvnim sudovima, koje kada rastu otežavaju protok krvi kroz vaše arterije. Ponekad se iz tih naslaga može razviti ugrušak koji uzrokuje srčani ili moždani udar, piše Mayo Clinic.

Visoki holesterol ponekad je nasledan, ali često je rezultat nezdravog načina života. Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i ponekad lekovi mogu da pomognu u smanjenju holesterola.

Blago povišen holesterol

Čak i blago povišen holesterol u srednjim godinama života značajno povećava rizik osobe od srčanih bolesti, otkrivaju istraživanja. Za svaku deceniju u dobi od 35 do 55 godina, rizik od srčanih bolesti mogao bi da poraste za gotovo 40%, pokazalo je istraživanje.

Iako neće svaka osoba s blagim ili umereno povišenim holesterolom morati da započne s lečenjem lekovima, mogla bi da ima koristi od promene načina ishrane i više vežbanja, poručuje dr An Mari Navar-Bogan, glavna autorka istraživačkog rada objavljenog u časopisu Circulation, navodi BBC. Ono što radimo svojim krvnim sudovima u 20-im, 30-im i 40-im postavlja temelje za bolest u kasnijem životu, a ako čekamo na 50-e ili 60-e kako bismo razmišljali o prevenciji srčanih bolesti, važna prilika je već izgubljena, kaže ona.

Simptomi

Visoki holesterol u krvi može proći neprimećeno, a možete ga otkriti pomoću analiza krvi. Osim simptoma poput ubrzanog rada srca i bolova u vratu i potiljku, trnjenja u rukama i nogama, lekaru se obratite i ako primetite ove znakove povišenog holesterola na vašim očima:

žućkaste izrasline na kapcima (ksantelazma – masne naslage oko očiju)
plavi, beli ili svetlosivi prstenovi oko rožnjače (taloženje masti u rožnjači)

Kada posetiti lekara?

Prema Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv (NHLBI), prva provera holesterola trebalo bi da počne u uzrastu od 9 do 11 godina, a zatim da se ponavlja svakih pet godina, piše Mayo Clinic. NHLBI takođe preporučuje da se ovo primenjuje na svakih godinu do dve za muškarce u dobi od 45 do 65 godina i za žene u dobi od 55 do 65 godina, te jednom godišnje starijima od 65 godina.

Ako rezultati testa nisu u poželjnim rasponima, lekar može da vam preporuči češća merenja. Takođe, on ume da preporuči i češće testove ako imate porodičnu anamnezu visokog holesterola, srčanih bolesti ili drugih faktora rizika, poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska.

Vrste holesterola

Kako bi holesterol mogao da se transportuje krvlju iz jetre ili sistema za varenje do svake ćelije i tkiva u organizmu, spaja se s određenim belančevinama u lipoproteine. Na temelju onoga što lipoproteini prenose, postoje različite vrste holesterola. Najvažnije su vrste lipoproteina:

LDL holesterol

Lipoproteini niske gustoće (LDL) mogu da se nakupljaju unutar zidova vaših krvnih sudova, čineći ih tvrdim i uskim. Ponekad mogu oblikovati ugruške, koji ako zaglave u suženom prostoru uzrokuju srčani ili moždani udar. Zbog toga se LDL holesterol često naziva „lošim” holesterolom.

HDL holesterol

Lipoprotein visoke gustoće (HDL) je poznat i kao „dobar” holesterol jer uklanjanja višak holesterola i vraća ga jetru gde se razgrađuje i uklanja iz vašeg tela. Što je niža koncentracija HDL-holesterola u krvi, to je veći rizik za nastanak bolesti.

Nivo HDL-a obično je niži kod ljudi koji imaju metabolički sindrom – stanje koje uključuje gojaznost, povišeni krvni pritisak i visok nivo šećera u krvi.

Povećana fizička aktivnost, osim što vam pomaže da smršate, može da smanji vaše trigliceride, (najčešći tip masti u vašem telu) i poveća vrednosti HDL-a. Dovoljno je samo 60 minuta vežbanja umerenog intenziteta nedeljno.

Što se tiče ishrane, izbegavajte trans masti jer mogu da povećaju LDL holesterol i snize nivo HDL holesterola. Hrana poput kolača i keksa, pržena hrana i neki margarini često sadrži trans masti pa ih ograničite. Takođe, zasićene masnoće se nalaze i u mesu i punomasnim mlečnim proizvodima.

Pušenje snižava vrednosti HDL-a, posebno kod žena, te povećava LDL i trigliceride.

Umeren unos alkohola može da podigne nivo HDL holesterola, piše Mayo Clinic. Za zdrave osobe to znači jedno piće dnevno za žene i muškarce starije od 65 godina, te do dva pića dnevno za muškarce u dobi od 65 godina i mlađe. Međutim, previše alkohola može uzrokovati debljanje, te povećati vaš krvni pritisak i nivo triglicerida.

Vrednosti HDL-a ponekad se poboljšavaju lekovima koji se koriste za snižavanje nivoa LDL-a i triglicerida.

Trigliceridi

Trigliceridi spadaju u lipide (masnoće) i sintetišu se iz viška ugljenih hidrata u ishrani. Mogu biti biljnog i životinjskog porekla, a nalaze se u: alkoholu, maslacu, prženoj hrani, punomasnom mleku, siru, pavlaci, masnom mesu, margarinu, testenini, pecivima, kolačima i keksu, gaziranim i zaslađenim pićima.

Najčešći uzrok povišenih triglicerida su:

nedostatak fizičke aktivnosti,
prekomerna telesna težina,
pušenje, preskakanje obroka i
konzumiranje količinski velikih obroka.

Povišeni trigliceridi su zdravstveni problem koji je moguće regulisati pravilnom ishranom. Stoga, ako želite da smanjite trigliceride u krvi, nužno je smanjenje unosa šećera i skroba, odnosno rafinisanih proizvoda od žitarica.

Činioci rizika

Genetika je nešto što ne možete da kontrolišete, a delom može otežati vašem telu uklanjanje LDL holesterola iz krvi ili njegovu razgradnju u jetri. S druge strane, neaktivnost, višak kilograma i nezdrava ishrana takođe doprinose štetnim vrednostima holesterola i triglicerida, a ubrajaju se u faktore na koje možete uticati.

Činioci koji mogu povećati rizik od nezdravog nivoa holesterola uključuju:

Loša ishrana – jedenje previše zasićenih masti koje se nalaze u masnom mesu i punomasnih mlečnih proizvoda ili trans masti koje se često nalaze u grickalicama ili desertima, može rezultirati nezdravim vrednostima holesterola.
Gojaznost – indeks telesne mase (BMI) od 30 ili više dovodi vas u opasnost od visokog holesterola.
Nedostatak fizičke aktivnosti – vežbanje pomaže u jačanju HDL-a vašeg tela, „dobrog” holesterola.
Pušenje – može sniziti nivo „dobrog” holesterola.
Alkohol – previše alkohola može povećati vašu ukupnu vrednost holesterola.
Starost – starenjem vaša jetra postaje manje sposobna za uklanjanje LDL holesterola.

Na nivo holesterola mogu uticati i neka medicinska stanja: hronična bolest bubrega, dijabetes, HIV, hipotireoza, lupus, te može biti pogoršana nekim vrstama lekova koji se uzimaju za lečenje akni, raka, visokog krvnog pritiska, nepravilnog rada srca ili nakon transplantacije organa.

Komplikacije

Visoki holesterol može uzrokovati opasno nakupljanje holesterola i drugih naslaga na zidovima vaših arterija (ateroskleroza). Ove naslage (plakovi) umeju da smanje protok krvi kroz vaše arterije, što može uzrokovati komplikacije, kao što su:

Bol u prsima – ako su zahvaćene arterije koje opskrbljuju vaše srce krvlju (koronarne arterije), možda imate bolove u prsima (angina) i druge simptome bolesti koronarnih arterija.
Srčani udar – ako se plakovi pucaju, na mestu pucanja plaka može da nastane krvni ugrušak – blokirajući protok krvi ili oslobađajući se i začepljujući nizvodno arteriju. Ako prestane dotok krvi u deo srca, imaćete srčani udar.
Moždani udar – slično srčanom udaru, moždani udar nastaje kada krvni ugrušak blokira protok krvi u deo mozga.

Kako da smanjite nivo holesterola?

Promene načina života koje mogu pomoći da snizi holesterol mogu vam pomoći da uopšte ne dobijete visoki holesterol. Evo nekoliko navika koje je poželjno da promenite:

Izbegavajte slanu hranu
Jedite više voća, povrća i žitarica od celog zrna
Ograničite količinu životinjskih masti i u umerenim količinama koristite dobre masti
Održavajte zdravu težinu
Prestanite da pušite
Vežbajte više puta nedeljno najmanje 30 minuta
Umereno s alkoholom
Smanjite stres

Banane i holesterol

Kao i svi plodovi, banane su dobar izvor vlakana, pre svega topljivih za koje je utvrđeno da pomaže u snižavanju holesterola. Vežu holesterol i tako omogućuju njegovo eliminisanje iz tela. Jedna banana ima ukupno 2.40 g vlakana, a od toga je topivih 0.60 g, a netopivih 1.80 g.

Cleveland Clinic navodi da su najbolji izvori: