Kako izbeći otitis ili „plivačko uvo“ tokom letnjih meseci?

Tokom letnjih vrućina jedan od načina da se rashladite je da se osvežite plivanjem u bazenima, rekama, jezerima… Ali budite oprezni jer ako plivate u prljavim vodama to može izazvati zapaljenje spoljašnjeg uha ili otitis.

„Otitis eksterna (OE) predstavlja infekciju spoljašnjeg ušnog kanala i to je najčešći oblik infekcije uva. Nastaje usled promene prirodne ravnoteže u spoljašnjem slušnom kanalu (SSK). U normalnim uslovima SSK je zaštićen cerumenom (ušna mast), koji uspostavlja ravnotežu između kože kanala i saprofitnih klica. Infekcija je posledica mikropovrede, maceracije kože, ekcema ili stranog tela u spoljašnjem slušnom kanalu“, objašnjava za portal N1 dr Ivan Baljošević, specijalista ORL.

Uobičajeni naziv za ovu bolest je „plivačko uvo“ jer je se najčešće dijagnostikuje u letnjim mesecima, posle plivanja u rekama i jezerima. Oko 45 odsto pacijenata su deca uzrasta od 5 do 14 godina.

Smatra se da povećana vlažnost u ušnom kanalu, može da uzrokuje razvoj infekcije.

„Osnovni simptom je intenzivan bol, koji je i najčešći uzrok zbog koga se pacijenti javljaju lekaru. Nastaje naglo, već posle 24 sata od početka infekcije. Bol se pojačava prilikom pritiska na ušnu školjku, naročito na deo hrskavice koja se nalazi na ulazu u ušni kanal. Ostali simptomi su svrab u uvu, oslabljen sluh, zujanje u ušima, a ponekad i curenje bistrog ili gnojavog sekreta iz uva. U težim slučajevima može da dođe do širenja infekcije napred, prema mišićima donje vilice, što se manifestuje bolnim i otežanim otvaranjem usta“, kaže dr Baljošević.

Prema njegovim rečima, u 90 odsto slučajeva radi se o jednostranoj infekciji izazvanoj bakterijama.

„Najčešći izazivači su Pseudomonas aeruginosa (u 20 do 60 odsto slučajeva), potom Staphylococcus aureus (u 10 do 30 odsto), a znatno ređe Escherihia coli, Proteus i Klebsiella species. Ne tako retko, istovremeno se može izolovati i više različitih bakterija. Ređe, izazivači inflamacije mogu biti gljivice (Aspergillus spp i Candida albicans) i to često u slučajevima neadekvatne sistemske i topikalne upotrebe antibiotika. Virusi kao što su Herpes simplex i Herpes zoster su izazivači kod oko 5 odsto pacijenata“, navodi on.

Letnje vreme, visoke spoljašnje temperature, često i pojačano vlaženje uva („plivačko uvo“), kao i znojenje, predstavljaju preduslove za učestale upale spoljašnjeg slušnog hodnika.

„Koža spoljašnjeg slušnog hodnika je tanka i u delu, neposredno ispred bubne opne nalazi se svega 2-3 sloja ćelija. Ako spoljašnji faktori, kao što su povećana temperatura i vlaga, stalan nadražaj vode kod kupanja, deluju duže vreme na kožu ušnog kanala, dolazi do zadebljavanja gornjih slojeva kože. Tada se zatvaraju se otvori žlezda u koži, što uzrokuje zastoj u stvaranju cerumena i dolazi do razvoja infekcije. Sa druge strane, koža u ušnom kanalu često je prekrivena bakterijama i gljivicama, koje tu normalno žive, tako da u pogodnom trenutku (npr. kontakt sa prljavom vodom) može nastati sekundarna infekcija“, ističe on.

Dr Baljošević napominje da dijagnozu nije teško postaviti.

„Od bolesnika uglavnom dobijamo podatak o plivanju u prljavim vodama u poslednjih nekoliko dana ili čestom čačkanju uva neadekvatnim predmetima. Već samim pritiskom na hrskavicu ispred ulaza u ušni kanal izazivamo jak bol kod pacijenta. Pregledom uva se dijagnostikuje jak otok spoljašnjeg ušnog kanala, sa izrazitim crvenilom kože. Često je prisutan i sekret u ušnom kanalu, pri čemu treba uzeti bris i poslati na mikrobiološku analizu. Usled otoka ušni kanal je potpuno zatvoren, pa je otežan je uvid u strukture bubne opne. Na toj strani vrata se dijagnostikuju uvećane i bolne limfne žlezde“, objašnjava on.

Doktor naglašava da treba izbegavati kupanje u prljavim vodama u toku letnjih meseci.

„Naročito je povećan rizik kod osoba koje često koriste štapiće za uši. Stalnim čačkanjem uva štapićima, oni uklanjanju zaštitni sloj ušne masti i time postaju prijemčivi za razvoj infekcije. U zaštiti uva od infekcije mogu se koristiti različiti preparati koji se nalaze na tržištu, a sadrže maslinovo ili bademovo ulje. Njihovim ukapavanjem pre polaska na kupanje smanjuje se rizik od oboljevanja. Takođe, mogu se koristiti čepići za uši napravljeni od voska ili silikona“, kaže on.

Dodaje da osnovni princip lečenja podrazumeva lokalnu primenu antibiotskih kapi.

„Lokalni tretman antibiotskim kapima za uši je najefikasniji, jer stvara koncentraciju antibiotika 100 do 1000 puta veću na mestu primene od eventualne sistemske terapije antibioticima. Takođe, ima i prednost zato što ne izaziva sistemski neželjene efekte ili podstiče stvaranje rezistencije bakterija na antibiotike. S obzirom da je glavni simptom bol i da on može biti vrlo izražen neophodno je u terapiju uključiti analgetike u obliku tableta ili injekcija“, navodi dr Baljošević.

Dodaje da, kada postoji jak otok ušnog kanala i pretpostavka da kapi ne mogu prodreti u celu dužinu kanala, „može se plasirati štrajfna gaze natopljena antibiotskim kapima koju treba zameniti posle 24h“.

Lečenje kapima traje od 5 do 7 dana, a u terapiji se dodaju analgetici za smanjenje bolova, kaže dr Baljošević i naglašava da se sistemski antibiotici primenjuju samo u slučajevima kod kojih je došlo do pojave komplikacija (povišena temperatura, lokalni limfadenitis).

On upozorava da otitis eksterna predstavlja ozbiljnu infekciju, koju ne treba samostalno lečiti.

„U slučaju svraba ili bolova u uvu treba izbegavati korišćenje pojednih narodnih lekova, kao što je postavljanje belog luka u ušni kanal ili ukapavanje soka biljke poznate kao čuvarkuća. Oni samo maskiraju kliničku sliku i ne dovode do izlečenja. Kao što smo pomenuli, simptomi bolesti se veoma brzo razvijaju, tako da se treba javiti lekaru koji će očistiti ušni kanal i prepisati adekvatnu terapiju“, kaže dr Ivan Baljošević.

Izvor: N1
Naslovna fotografija: Karolina Grabowska