Nagla promena vremena utiče i na mlade: Ove simptome ne bi trebalo da zanemarite
Za manje od 24 sata iz letnjeg ušli smo u jesenje doba i to sve usred proleća, a kako ove temperaturne oscilacije utiču na sve nas, a kako na hronične bolesnike za N1 govorila je doktorka iz Hitne pomoći.
Doktorka Hitne pomoći Ivana Stefanović kaže da je neobično to što je protekle noći bilo dosta više poziva mladih ljudi sa hipertenzijom, što je očekivano kod hroničnih pacijenata, jer kako temperatura pada krvni pritisak raste. Stoga je savetovala sve mlade, iznad 25 godina da imaju zdravu naviku bar jednom mesečno, a koja podrazumeva proveravanje krvnog pritiska, pogotovu ako imaju porodično opterećenje.
„Sve češće nam se dešava da prva manisfestacija hipertenzije bude srčani ili moždani udar, a to možemo da sprečimo“, kaže dr Stefanović.
Da li promene vremena utiču na hipertenziju?
Kako objašnjava ona, naš organizam mora da se prilagodi vremenskim promenama tako što će srce da skuplja i širi krvne sudove. Kada je spoljna temperatura niska onda dolazi do perifernog skupljanja krvnih sudova i samim tim pritisak raste – to nije ništa neočekivano, ali jeste kod mladih ljudi jer bi njihovi krvni sudovi trebalo da budu zdravi i da mogu brzo da se prilagode.
„Što se tiče kadiovaskularnih i drugih pacijenata sa hroničnim bolestima kod njih to ide malo sporije i očekujemo da će zvati u povećanom broju“, kaže dr Hitne pomoći Ivana Stefanović.
„Naš organizam ima kapacitet za prilagođavanje, ali mu treba vreme, a osobama koje imaju problem sa krvnim sudovima je potrebno sedam do 10 dana za prilagođavanje, a oscilacije idu brzo. Ono što hronični bolesnici mogu da urade je da ne doprinose nekom aktivnošću da se nešto desi. Ako se ponašate umereno, normalno, pijete lekove, vodite računa šta jedete i imate neku umerenu fizičku aktivnost – u smislu brzog hoda, onda vam se najverovatnije neće ništa desiti.“
Dalje doktorka kaže da će neki ljudi imati tegobe u smislu umora, iscrpljenosti, kalsične meteoropatske i to je deo normalne adaptacije, a kada to ne budete imali uopšte onda treba da se zapitate „šta mi je“.
Doktorka dodaje da je adaptacija organizma dobra stvari i kaže da tada treba da slušamo šta nam srce poručuje i kada nam kaže da usporimo.
Stefanović kaže da ako osetimo glavobolju koju ranije nismo osećali za početak izmerimo pritisak i tada ćemo ustanoviti da l je on nizak ili visok.
„Ako je to praćeno vrtoglavicom ili osećajem da ćete izgubiti svest, bolom u grudima koji se širi na levu ruku, iznenadnim umorom, ali ne onim umoran sam ali sve radim, već umor zbog kojeg ne možete da započnete uobičajne radnje to su simptomi koji ukazuju da treba da zovete hitnu pomoć“, zaključuje doktorka.
Celo gostovanje doktorke na televiziji N1 pogledajte OVDE.
