Putem šampiona: Ćerka i unuka Radomira Antića otkrile da je slavni trener u porodici bio još veći pobednik nego pored terena

Kako želite da vas pamte vaša deca kada vas više ne bude?

Ovim pitanjem počeo je nedavno održan panel “Temelji i snage šampiona”, koji je Fondacija Novak Đoković u saradnji sa partnerima Elysium Marbella organizovala u okviru svog programa Putem šampiona.

U Marbelji su gošće panela bile Ana Antić i Ivana Lončar Antić, ćerka i unuka legendarnog fudbalskog trenera Radomira Antića, dok je razgovor vodila autorka programa Ana Jovanović, nekadašnja FED kup reprezentativka Srbije.

Panel je otvorio iskren i emotivan razgovor o tome šta znači biti šampion – ne samo na terenu, već i u životu.

Porodica kao temelj nasleđa

Ana Antić evocirala je uspomene na svog oca, jednog od najvećih trenera ovih prostora i legendu Španije, gde je trenirao tri najveća kluba – Barselonu, Real Madrid i Atletiko Madrid:

„Odrastala sam uz oca koji je bio strastven i predan porodici, ali i svom poslu. Bio je uspešan kao igrač i kao trener, ali pre svega – bio je dobar čovek. Kada je preminuo, dobili smo bezbroj poruka od ljudi koje nije vezivao fudbal, već ljudskost – taksisti, konobari, komšije… Svi su govorili o njegovoj skromnosti i dobrodušnosti. To je nasleđe koje ostaje i koje želim da prenesem ćerkama.“

Ivana Lončar Antić, koju je Ana dobila u braku sa nekadašnjim košarkaškim reprezentativcem Srbije, Nikolom Lončarem, dodala je da je deda bio ključna figura njenog detinjstva:

„Deda me vozio na treninge, davao mi savete, ali nikada nije vršio pritisak. Samo je bio tu i smeškao se kad ga pogledam s terena. Ta podrška mi je bila sve.“

Snaga izbora i slobode

Ana je istakla da sport treba da bude sigurno mesto za razvoj i da deca moraju imati slobodu izbora:

„Zdravo okruženje je ključno za razvoj. Kada mi je Ivana rekla da tenis više ne donosi radost, rekla sam – u redu. To je bio trenutak kada sam naučila da je ponekad hrabrost veća u odustajanju, nego u nastavljanju.“

Ivana je dodala: „Roditelji treba da podstiču decu, ali ne da ih pritiskaju. Najteže je bilo priznati da više ne želim da treniram, ali kada sam to izgovorila, mama mi je dala slobodu da odlučim kuda dalje.“

Šta znači biti šampion?

Na panelu je više puta istaknuto da se reč „šampion“ mora posmatrati šire od samih rezultata.

„Šampion nije samo onaj ko pobeđuje, već i onaj ko se suočava sa strahovima i preprekama, ali nastavlja dalje i inspiriše druge. To je osoba koja pomaže, deli znanje i ostavlja vrednosti iza sebe“, rekla je Ana Antić.

Ivana se složila, dodajući: „Za mene je šampion onaj ko je uzor drugima. Novak Đoković je primer – ne samo po rezultatima, već i zato što otvoreno radi na sebi i svojim emocijama, i na taj način širi svest među sportistima.“

Radomir Antić – šampion i daleko od reflektora

Ana je kroz uspomene na svog oca poslala poruku da istinski šampioni ostaju dosledni i u trenucima kada ih niko ne gleda: „Važno je biti šampion i kada ste u centru pažnje, ali i kada niko ne obraća pažnju. Tata je uvek pozdravljao ljude oko sebe, razgovarao s taksistima, konobarima, pitao ih za porodicu. To je ono što ostaje iza čoveka. Lako je davati intervjue posle pobede, ali pravi šampioni se prepoznaju u malim gestovima svakodnevnog života.“

Panel u Marbelji je još jednom pokazao da snaga šampiona ne leži samo u osvajanju trofeja, već u vrednostima koje prenosi porodici i zajednici.

• Porodica je prvi temelj šampiona – ona pruža podršku, ljubav i sigurnost.
• Sloboda izbora važnija je od rezultata – dete koje ima prostor da bira i da pogreši gradi zdravu ličnost.
• Pravi šampioni ostavljaju trag – ne samo u sportskim dvoranama, već i u ljudskim srcima.