Testirao je veštačku inteligenciju na berzi i zaradio – ali uz jednu caku

Na popularnom subredditu r/Dataisbeautiful, korisnik po imenu Nejtan Smit podelio je svoj neobičan šestomesečni eksperiment – odlučio je da testira kako se ChatGPT snalazi kao berzanski trgovac sa vrlo ograničenim budžetom. Korišćenjem GPT-4o, jednog od najnaprednijih jezičkih modela kompanije OpenAI, Smit je formirao investicioni portfolio vredan svega 100 dolara.

Ipak, rezultati nisu zanemarljivi – u prvom mesecu veštačka inteligencija je ostvarila prinos od 25 odsto, što u apsolutnim brojevima znači dobit od 25 dolara. Iako se radi o simboličnom iznosu, činjenica da je AI nadmašio tržišne pokazatelje govori dovoljno. Naime, S&P 500 u istom periodu porastao je za manje od 3%, dok su indeksi malih kompanija poput Russell 2000 i XBI zabeležili još slabiji rast, prenosi nova.rs.

All benchmark prices come straight from the Yahoo Finance API, then land in Pandas data frames for simple math and plotting.

ChatGPT’s line is different, because the model first chooses a few U.S. micro‑cap stocks each week, always under a $300 M market cap, then the human… pic.twitter.com/jN0pVGMHXN

— Rohan Paul (@rohanpaul_ai) July 29, 2025

Ovo nije prvi put da se istražuje potencijal veštačke inteligencije u trgovanju akcijama. Još u decembru, tim naučnika sa Univerziteta Duisburg–Esen objavio je studiju u kojoj su zaključili da modeli poput onih iz OpenAI-ja zaista mogu da identifikuju profitabilne akcije. S druge strane, neki stručnjaci ostaju skeptični. Alehandro Lopez-Lira, profesor finansija sa Univerziteta Floride, u intervjuu za „Morningstar“ upozorio je da višegodišnje simulacije pokazuju znatno slabije performanse ChatGPT-ja kada su ulozi ozbiljniji. „Rezultati na papiru deluju obećavajuće, ali realnost bi verovatno bila drugačija ako se radi s većim sumama“, rekao je.

Pored toga, postoji i širi problem: kada bi AI zaista postao značajno uspešniji od prosečnih investitora, njegovo masovno korišćenje bi promenilo samu prirodu tržišta i učinilo dosadašnje strategije nevažećim.

Smitov eksperiment zapravo je krenuo kao odgovor na agresivne online reklame koje su obećavale ogromnu zaradu uz pomoć AI-ja. „Odmah mi je bilo jasno da pokušavaju da mi uvale neku glupost“, napisao je na svom GitHub profilu. „Ali onda sam se zapitao – šta ako to zaista funkcioniše?“

Delimično i funkcioniše – ali ne bez ljudskog angažovanja. Iako je ideja bila da AI samostalno upravlja portfoliom, Smit je svakodnevno unosio podatke i ažurirao informacije pomoću kojih je ChatGPT donosio odluke. Takođe je uveo stroga stop-loss pravila – čim neka akcija padne ispod određene vrednosti, mora da se proda.

Dakle, iako veštačka inteligencija može da bude koristan alat, još uvek ne funkcioniše bez ljudske ruke. Najzanimljivije pitanje ostaje: gde će se ovaj eksperiment završiti do kraja godine? Ako se sadašnji trend nastavi, AI bi mogao da završi u ozbiljnom plusu – uz malu, ali svakodnevnu pomoć svog ljudskog partnera.