Zašto Japanci često nose kišobrane: Razlog nije ni kiša, a ni sunce

U Japanu, kišobran nije samo praktičan predmet koji štiti od kiše ili sunca – on se doživljava i kao duhovni alat sposoban da privuče božanske sile. Možda ste i sami primetili Japance kako hodaju ulicom sa raširenim kišobranom čak i kada nema ni traga od kiše. Iako ih pojedini koriste za zaštitu od sunca, pravo značenje ovog predmeta u japanskoj tradiciji mnogo je dublje.

Ovi kišobrani, poznati pod imenom wagasa, osim funkcionalne imaju i snažnu kulturnu i spiritualnu ulogu – veruje se da su oni zapravo „posude za duše“.

Duboko religijsko značenje

Kako objašnjava Tacu Danđo, profesor emeritus humanističkih nauka na Univerzitetu Beppu u prefekturi Oita, u Japanu postoji verovanje da određeni predmeti, uključujući i kišobrane, mogu služiti kao joriširo – objekti koji privlače bogove ili duhove.

Ovo verovanje ima duboke istorijske korene. Kišobrani su se u Japanu pojavili između 9. i 11. veka, ali nisu služili samo kao zaštita od vremenskih uslova. Oni su predstavljali simbole duhovne i političke moći. Rani modeli, poput sashikake-gasa – dugačkih kišobrana sa drškom – bili su rezervisani za verske i političke vođe, dok su ih nad elitom držali sluge.

„Japanci često imaju animistički način razmišljanja“, objašnjava Danđo za BBC.

„Kružni oblik kišobrana, koji podseća na dušu, i drška, koja podseća na stub… smatrani su mestom na kojem duša može da se spusti.“

Kišobrani i festivali

Duhovna simbolika kišobrana posebno dolazi do izražaja tokom tradicionalnih festivala. Na Yasurai Matsuri festivalu u Kjotu, koji se održava svake godine u drugoj nedelji aprila, veruje se da kišobrani ukrašeni cvećem mogu da izleče bolesti. Na Hakata Dontaku festivalu u Fukuoki, kišobrani se koriste za prenošenje blagoslova zdravlja i sreće.

Na ostrvu Okinoshima u prefekturi Koči, tokom Obon festivala u avgustu, meštani prave šarene konstrukcije od kišobrana koje služe kao privremeni dom za duše nedavno preminulih.

Kišobran u japanskoj mitologiji

Kišobrani su inspirisali i jednog od najpoznatijih japanskih natprirodnih likova – kasa jokai, duha kišobrana. Ovaj mitski lik javlja se u umetničkim delima poput „Noćne parade bezbrojnih goblina“, gde se prikazuju odbačeni predmeti iz domaćinstva koji iznenada oživljavaju.

Animizam u svakodnevici

U Japanu se veruje da i obični kućni predmeti, poput kišobrana, mogu posedovati dušu. Ovaj animistički sistem duboko je ukorenjen u japanskoj kulturi, gde postoji uverenje da predmeti – naročito oni koji su dugo korišćeni, voljeni, a zatim odbačeni – zadržavaju energiju svojih vlasnika.