Zašto neki ljudi teže podnose mamurluk od drugih?

Posle dobrog provoda na dočeku Nove godine možda nećete biti iznenađeni kada se sledećeg jutra probudite osećajući se loše zbog mamurluka. Ono što vas pak može iznenaditi je činjenica da neki od vaših prijatelja nemaju iste simptome iako ste sigurni da ste popili praktičnu istu količinu alkohola. Neki od njih se osećaju gore od vas, neki bolje, a neki (ako imaju sreće) možda uopšte nemaju negativne posledice opijanja.

Mamurluk se, dakle, ne manifestuje na isti način kod različitih osoba. U naučnim studijama, mamurluk se uglavnom meri na skali od 0 do 11, gde 0 predstavlja izostanak bilo kakvih simptoma preterane konzumacije alkohola, a 11 najteži mogući mamurluk. U istraživanju koje je napravio Kreg Gan, predavač na Univerzitetu u Bristolu, većina učesnika studije ocenila je svoj mamurluk između broja 1 (veoma blag) i broja 8 (težak) na ovoj skali. On je takođe primetio da oko 5% ljudi uopšte nema mamurluke.

Kako objasniti ovu razliku u simptomima opijanja? Logično bi bilo da teže mamurluke imaju osobe koje su više pile od drugih, međutim, istraživači u poslednje vreme pronalaze sve više dokaza da biološki i psihološki faktori takođe utiču na varijabilnost ljudskih iskustava nakon preteranog uživanja u alkoholu.

Biološki mehanizmi

Neka istraživanja su otkrila da ljudi sa varijacijom gena ALDH2 tvrde da imaju ozbiljnije mamurluke od drugih.

Kada konzumiramo alkohol, enzim alkohol dehidrogenaza ga razlaže u acetaldehid – hemijsko jedinjenje koje utiče na pojavu simptoma mamurluka. Međutim, varijanta gena ALDH2 ograničava razgradnju acetaldehida, što dovodi do većeg nakupljanja hemijskog jedinjenja – samim tim i do većih simptoma mamurluka.

Starost i pol takođe mogu uticati na način na koji se doživljava mamurluk. Nedavna onlajn anketa 761 holandskog konzumenta alkohola otkrila je da težina mamurluka opada sa godinama, čak i kada se prilagodi količini konzumiranog alkohola. Zanimljivo je da su autori istraživanja takođe pomenuli razlike u težini mamurluka između muškaraca i žena. Ove polne razlike bile su veće kod mlađih osoba koje piju, pri čemu su mladi muškarci (od 18 do 25 godina) uglavnom prijavljivali teže mamurluke u poređenju sa mladim ženama. Još uvek nije poznato zašto postoje ove razlike.

Psihološki faktori

Određene psihološke osobine mogu biti povezane sa načinom na koji se manifestuje mamurluk – uključujući anksioznost, depresiju, nivoe stresa, pa čak i crte ličnosti.

Ranije su istraživanja pokazivala da neuroticizam, sklonost ljudi da vide svet na negativan način, može predvideti težinu mamurluka. Međutim, nedavno je ova ideja osporena sa drugom studijom koja nije pronašla vezu između mamurluka i karakternih osobina ličnosti.

Ovo je donekle iznenađujuće, imajući u vidu da je ekstrovertnost (osobina ličnosti koju obično karakteriše društvenost i druželjubivost) u pozitivnoj korelaciji sa preterivanjem u alkoholu kod studenata – iako se čini da nije povezana sa gorim mamurlukom, uprkos dokazima da je češće opijanje povezano sa težim mamurlucima.

Anksioznost, depresija i stres su takođe povezani sa težim mamurlukom. Svako od ovih raspoloženja povezano je negativnošću – tendencijom da se svet, ljudi i okolnosti okarakterišu gorim nego što jesu. Postoje dokazi da mamurluk jača ovu tenedenciju, pa kao rezultat toga, ljudi se osećaju gore posle opijanja od drugih.

Odbrambeni mehanizmi

Moguće je da način na koji se nosimo sa nepovoljnim situacijama može objasniti razlike koje postoje u našim iskustvima mamurluka.

Istraživanja pokazuju da ljudi niskim pragom bola prijavljuju teži mamurluk – što sugeriše da se fokusiraju na svoje negativne simptome i da ih možda pojačavaju. Druge studije su takođe pokazale da ljudi koji uglavnom ignorišu i negiraju svoje probleme doživaljvaju neprijatniji mamurluk.

Regulacija emocija je još jedan ključni psihološki mehanizam koji nam pomaže da se nosimo sa teškim situacijama tako što efikasno upravljamo i reagujemo na emocionalna iskustva. Zanimljivo je da, iako ljudi koji su mamurni kažu da im je teže da regulišu svoje emocije, to možda ipak nije slučaj. Naime, istraživanja pokazuju da su oni podjednako sposobni da kontrolišu svoj emocionalni odgovor u poređenju sa onima koji nisu bili mamurni. To bi moglo značiti da ljudi biraju lakše (ali manje efikasne) regulatorne strategije tokom mamurluka – kao što je izbegavanje osećanja krivice ili srama. Ali ovo tek treba da se utvrdi.

Šta možemo da uradimo?

Iako su istraživači možda identifikovali nekoliko prirodnih jedinjenja koja mogu ublažiti sveukupne simptome mamurluka, i dalje su potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li ih treba preporučiti za lečenje. U međuvremenu, na vama je da odredite najbolju strategiju za ublažavanje vašeg mamurluka.

Jedna studija je pokazala da bi strategija koju studenti obično koriste da bi se izborili sa mamurlukom, tzv. „zajedničkom patnjom“ s osobama s istim problemom, mogla biti od pomoći u ublažavanju bar nekih negativnih emocionalnih efekata mamurluka. Briga o sopstvenom fizičkom i mentalnom zdravlju i pronalaženje boljih strategija za smanjenje nivoa stresa i usvajanje boljih mehanizama za suočavanje s izazovima, takođe vam može pomoći da se nosite sa negativnim posledicama mamurluka.

Mada, naravno, ako zaista želite da izbegnete mamurluk, uvek možete prestati da pijete alkoholna pića.

Izvor: The Conversation