Da li ste sami sebi najveći neprijatelj?

Prosto je neverovatno za koliko problema koji nas tište smo sami odgovorni. Samosabotiranje je obrazac ponašanja koji je primetan kod svakog od nas, samo je pitanje u kojoj meri.

Kako drugačije objasniti činjenicu da želimo da više vežbamo, a umesto toga spavamo, da se kunemo da nećemo zvati bivšeg, a onda baš to uradimo kad smo usamljeni, da obećavamo sebi da ćemo se zdravo hraniti, a gotovo nikada ne zaboravimo da kupimo čips kada se nađemo u radnji?

Kao što videte, primera samosabotiranja ima napretek u životima većine ljudi. Postavlja se pitanje zašto to sebi radimo? Tri razloga su ključna:

• Strah

Ljudi iz straha izbegavaju neophodne konflikte, odlažu donošenje neizbežnih odluka koje nose neki rizik, i trude se da ne unose promene u svoj život, dok se istovremeno žale na njegov kvalitet. Većina pojedinaca se plaši neuspeha, što ih paradoksalno ne motiviše da se više trude, već da odustanu bez borbe. Postoje pak i oni koje plaši uspeh.

• Neznanje

Mi nismo savršena bića koja su u stanju da perfektno analiziraju svaku situaciju i procene prednosti i mane različitih odluka, a da ne govorimo o tome da se nekada ni minimalno ne informišemo o stvarima koje nam mogu uticati na život. Neki ljudi, na primer, jednostavno ne znaju da planiraju i organizuju svoj život na pravi način, zbog čega se hvataju u koštac s problemima koje nisu kadri da reše i određuju sebi ciljeve koje nikako ne mogu da ispune.

• Nesamostalnost u donošenju odluka

Kada donose odluke, ljudi prečesto razmišljaju o tome šta će o njima misliti okolina, zbog čega ponekad biraju da rade stvari koje ih ne čine srećnim. Sledstveno tome, oni nisu istrajni u tim odlukama, pa ulaze u pakleni ciklus samosabotiranja, koji nije dobar za njihovo mentalno zdravlje. Često se, na primer, dešava da ljudi bez mnogo razmišljanja uđu u brak samo zato što svi njihovi prijatelji već imaju porodicu, a puno je i primera dece koja su izabrala da studiraju ono što su njihovi roditelji želeli, a ne oni, zbog čega na kraju i nisu završili studije.

Izvor: Psychology Today