Doomscrolling: Zašto ne možemo da prestanemo da čitamo loše vesti i kako tome da stanemo na kraj

Doomscrolling nije bezazlena navika, već ozbiljno narušava naše raspoloženje, san i osećaj povezanosti.

Da li ste se ikada uhvatili kako bez razmišljanja satima skrolujete po ekranu, gutajući vest za vešću, a gotovo svaka od njih u vama stvara nelagodu, teskobu ili osećaj bespomoćnosti? Taj začarani krug ima i ime – doomscrolling, odnosno listanje negativnih vesti. Reč je o ozbiljnom obrascu ponašanja koji i te kako utiče na naše mentalno zdravlje, prenosi Živim.hr.

Psihološkinja Suzan Albers objašnjava zašto to radimo, koliko nam šteti i šta možemo da preduzmemo da se napokon oslobodimo te loše navike.

S vremenom doomscrolling postaje automatski, gotovo nesvestan čin i čim imamo slobodnu minutu, posežemo za telefonom i krećemo da listamo. Istraživanja pokazuju da stalno konzumiranje negativnog sadržaja može pogoršati anksioznost i depresiju, pa čak izazvati i napade panike i uzrokovati nesanicu – jer nakon večernjeg skrolanja teško je isključiti mozak i samo tako zaspati. Takođe, može stvoriti osećaj zbunjenosti i „ludila“, kada informacije iz različitih izvora potpuno kontriraju jedna drugoj. Doomscrolling povećava i osećaj usamljenosti i izolovanosti, a može pojačati i lučenje kortizola – hormona stresa, što dugoročno slabi i telo i psihu.

Dobra vest je da je moguće prekinuti s ovom lošom navikom. Doktorka Albers savetuje nekoliko koraka:

1. Postavite granice

Odredite kada i koliko dugo sebi dozvoljavate da čitate vesti, pa makar to značilo da telefon ostavite u drugoj sobi ili da ujutru prvo popijete kafu i doručkujete pre nego što posegnete za ekranom. Ako granice ne postavimo sami, vrlo brzo ćemo skliznuti nazad u staru rutinu.

2. Obratite pažnju na signale sopstvenog tela

Ukočen vrat, bolne oči, ubrzano disanje ili težina u grudima često su jasan alarm da nam skrolanje više šteti nego koristi. Kada ih primetimo, vreme je da stanemo.

3. Izbegavajte katastrofiziranje

Naše misli često skaču pravo u najgori scenario, iako je realnost daleko blaža. Pokušajte da se zaustavite i upitate: koji je verovatniji ishod – a ne onaj najgori koji mozak servira.

4. Proveravajte telefon svesno, a ne kompulsivno

Kada ga uzmete u ruke, zastanite na trenutak i upitajte se zašto to radite. Već ta mala pauza može vas vratiti u sadašnji trenutak.

5. Usporite

Ako već ne možete potpuno da prestanete, pokušajte bar da skrolujete sporije. Kada jurimo kroz sadržaje, naša sposobnost koncentracije slabi, a usporavanjem vraćamo barem deo kontrole.

6. Usmerite se na sadašnji trenutak

Nazovite prijateljicu, otiđite pod tuš, pročitajte nekoliko stranica knjige ili jednostavno udahnite svež vazduh. Sve što vas vraća u „ovde i sada“ bolja je opcija od gubljenja u crnim vestima.

7. Potražite i dobre vesti

Svet nije samo crn. Uvek postoje i priče o ljudskoj toplini, saosećanju i dobroti – i vredi podsetiti se na njih.

8. Vežbajte zahvalnost

Kada osetite da vas doomscrolling vuče nadole, pokušajte da pronađete zrno svetla – setite se onoga što već imate i na čemu možete biti zahvalni. Nauka pokazuje da zahvalnost poboljšava raspoloženje, san, pa čak i fizičko zdravlje.

9. Pokrenite telo

Vežbanje, šetnja ili joga vraćaju fokus na telo, oslobađaju od napetosti i podižu serotonin – hormon sreće. Nekad je dovoljan i desetominutni hod da se odvojimo od ekrana i promenimo energiju.

10. Isključite se

Napravite detoks od društvenih mreža, udaljite se na neko vreme i udahnite život izvan ekrana. Kada se vratite – ako se uopšte vratite – primetićete razliku.

11. Potražite stručnu pomoć

Razgovor s terapeutom, naročito onim koji koristi kognitivno-bihejvioralni pristup, može vam pomoći da razumete zašto se ponašate na taj način i da naučite nove obrasce koji olakšavaju svakodnevicu.

Doomscrolling je, dakle, navika koja nas polako, ali sigurno iscrpljuje – ali i začarani krug iz kojeg se može izaći. Umesto da dopustimo da nas beskrajni niz negativnih vesti obuzima i udaljava od života, vredi pokušati preuzeti kontrolu. Jer život je ovde i sada, a ne u ekranu u našim rukama.