Jednostavna navika koja čini mozak u proseku 5 godina mlađim, a dovoljno je 20 minuta na dan

Ako redovno plešete, slikate, svirate ili čak igrate video igre, mogli biste svom mozgu priuštiti pravi prirodni lek protiv starenja. Međunarodna studija pokazuje da ljudi koji su kreativni imaju merljivo mlađi mozak od svojih vršnjaka koji nisu aktivni na kreativnom polju. Istraživači procenjuju da ovaj efekat u proseku odgovara „pomlađivanju“ mozga za oko pet i po godina – i to bez lekova ili posebnih trening programa.

Kako kreativnost održava mozak mladim?

Studija objavljena u Nature Communications koristila je savremene modele zasnovane na EEG podacima kako bi procenila koliko je mozak zaista funkcionalan. Ova „starost mozga“ često se razlikuje od biološke dobi, zavisno od načina života, zdravlja i mentalne aktivnosti.

Tim neuroznanstvenika predvođen Agustinom Ibanjezom ispitao je više od 1.400 učesnika iz 13 zemalja, uključujući plesače, muzičare, vizuelne umetnike i igrače. Njihova moždana aktivnost upoređivana je s onom ljudi bez kreativne rutine. Rezultat je bio jasan:

„U svim kreativnim oblastima obrazac je bio iznenađujuće dosledan – kreativnost je povezana s mlađim mozgom“, pišu autori u The Conversation.

Najbolji rezultat imali su plesači tanga – njihovi mozgovi u proseku su izgledali više od sedam godina mlađe od njihove stvarne dobi. Muzičari i vizuelni umetnici imali su oko pet do šest godina, dok su igrači videoigara imali mozak mlađi oko četiri godine.

Igranje igrica daje rezultate

Nisu samo godine iskustva važne. Čak i oni koji tek počinju osećaju koristi. U drugom delu studije, učesnici bez prethodnog iskustva igrali su stratešku igru StarCraft II trideset sati. EEG je pokazao „pomlađivanje“ mozga do tri godine.

Autori to tumače kao dokaz izuzetne prilagodljivosti mozga: nove kreativne aktivnosti stvaraju nove veze i jačaju postojeće neuronske mreže. Slično vežbanju mišića, kreativnost „trenira“ nervne ćelije, čineći razmišljanje bržim i fleksibilnijim.

Šta se dešava u mozgu?

Područja koja kontrolišu pažnju, učenje i planiranje (tzv. frontoparijetalne mreže) bila su posebno aktivna kod kreativnih ljudi. Obično ova područja ranije stare i gube fleksibilnost, ali kreativnost usporava taj proces.

„Kreativnost štiti regije mozga koje su posebno osetljive na starenje i poboljšava komunikaciju među njima“, navode istraživači.

Sa svakom godinom umetničke prakse mozak je postajao sve mlađi u poređenju sa stvarnom biološkom starošću. Što je više rutine i veštine, to je efekat jači.

Kreativna rutina poboljšava pažnju i učenje

Istraživači su takođe uočili da kreativne aktivnosti poboljšavaju pamćenje, fokus i sposobnost donošenja odluka. Kreativci su bolje prolazili u testovima pažnje i brzine reakcije.

Ključno je stalno izlaganje mozga novim izazovima: pokretu, ritmu, koordinaciji ruke i oka. Efekat se pojačava s iskustvom, a čak i početnici osećaju pozitivne promene već nakon kratkog vremena.

Kako kreativne aktivnosti utiču na mozak

Plesovi (npr. tango): poboljšavaju koordinaciju tela, razumevanje muzike i prostornu percepciju, dok intenzivno treniraju mozak.

Muzika: aktivira motoričke, auditivne i memorijske regije.

Slikanje i crtanje: jača vizuelne i fine motoričke mreže, koncentraciju i prostorno razmišljanje.

Videoigre (posebno strateške): treniraju reakciju, planiranje i rešavanje problema.

Što se ove aktivnosti češće i duže praktikuju, to je efekat jači.

Kako uključiti kreativnost u svakodnevicu

Princip funkcioniše bez obzira na godine. Nije potrebno imati talenat, već redovno uvoditi mozak u kreativne procese. Samo 20 minuta dnevno može potaknuti neuronsko umrežavanje.

Praktični primeri: nedeljni čas plesa ili hora, pola sata sviranja klavira, gitare ili slikanja, kreativne igre ili muzičke aplikacije, strateške igre koje zahtevaju planiranje i reakciju. Mnogi centri za obrazovanje odraslih, kulturne udruge i ustanove za starije osobe nude ovakve kreativne kurseve.

Kreativnost kao zaštita mozga

Istraživači kreativnost smatraju nezavisnim faktorom zdravlja, podjednako važnim kao vežbanje i ishrana. Nazivaju je „biološkim mostom između kulture i otpornosti“. Dugoročno, kreativne aktivnosti mogu pomoći u odlaganju kognitivnog pada i smanjenju rizika od demencije. Umesto da se samo izbegavaju štetni faktori, aktivno se promovišu aktivnosti koje štite mozak.