Kako misli utiču na anksioznost?

Ritam poslovnih zadataka, odnosi sa ljudima, tekuće obaveze, ishrana, način života, sve ovo pojedinačno ili udruženo može uticati na pojavu anksioznosti. Ponekad je teško utvrditi glavni uzrok, a u poslednjih godinu dana, mnogi svoje stanje pripisuju neizvesnosti usled pandemije virusa. Međutim, to može, ali i ne mora biti ključni faktor, već treba zagrebati dublje.

Ukoliko i dalje imate stabilan posao, bliske ljude oko sebe koji vas vole i pružaju podršku, i siguran finansijski priliv, trebalo bi da se smatrate srećnom osobom. Ipak, misli su te koje ponekad narušavaju mir i stvaraju problem tamo gde ga nema. Rečju, sami sabotirate sebe negativnošću, a ona je prisutna čak i tokom sna. Naravno, dešavaju se dani kada ste preplavljeni osećanjima, i ništa vam ne polazi za rukom. Praksa pokazuje da u je tim trenucima uglavnom problem pronaći nešto pozitivno i u lošem, odnosno lakše izaći na kraj sa datim stanjem. Ovo dalje vodi u anksioznost, kao nešto neizbežno.

Sve je teže odžati fokus, što se ogleda u poteškoćama u donošenju odluka, pravljenju izbora i adekvatnog reagovanja. Ako se prepoznajete u ovom opisu i misli vas naprosto proganjaju, znajte da je puno ljudi u sličnoj situaciji. Ipak, to ne znači da to treba prihvatiti kao normalno, već preuzeti prvi korak.

Pokušajte da zastanete, kako biste prepoznali u čemu je problem, a može se desiti da je i do nepodržavajućeg okruženja. Možda je potrebno da potražite stručnu pomoć, koja će vam pomoći na putu boljitka, u ovom slučaju, pronalaska sigurnosti i samopouzdanja. Uvek je dobro svesno disati, za promenu, i meditirati, a zašto da ne, možete se postaviti u suprotnu poziciju i razmisliti šta biste vi posavetovali osobi koja oseća teskobu.

Izvor: Harperʼs BAZAAR España

Fotografije iz naslovnog kolaža: Bettmann/Getty images, H. Armstrong Roberts/Classicstock, Getty images