Kako su se Diznijevi filmovi odrazili na doživljaj muško-ženskih odnosa?

Ukoliko ste voleli da gledate Diznijeve filmove, ili ste i dalje veliki fan, verujemo da ćete se nakon ovog teksta zamisliti. Kao što možete zaključiti iz naslova, danas se bavimo vrlo interesantnom temom, a to je da li zaista postoji princ koji spašava prelepu princezu, ili je vreme da prestanemo da verujemo u bajke. Čini se da nam se poruka animiranih filmova urezala ali na pogrešan način, a mnoge devojčice i danas čitaju priče koje deluju tako bezazleno. Ainoa Espeho, grafolog i bračni savetnik, ima stav koji se kosi sa očekivanim, a to je da smo gledajući Diznijeve junakinje naučili da lepota, finoća, ženstvenost i pokornost donose uspeh u životu i da sve priče imaju srećan kraj. Drugim rečima, važno je da muškarac bude zaštitnik, a žena pokorna i spremna da stavi tuđe potrebe (bila to porodica, prijatelj ili partner) ispred svojih. Kao što već dobro znate, sve bajke se završavaju rečenicom – I živeli su srećno do kraja života. Iz toga sledi da je udaja cilj kojem treba težiti, te da je ona uvek garant za sreću. Ipak, interesantno bi bilo saznati zašto je kraj svih bajki gotovo isti, te zašto smo uskraćeni za nastavak tih priča i uvid u bračni život svih tih srećnih i zaljubljenih mladih parova. Mnogima od nas bilo bi interesantno da otkrijemo kako živi, recimo, Pepeljuga 10 godina kasnije.

Sa druge strane, Espeho je posmatrajući muške junake stekla utisak da oni mogu da rade po svom, jer će ih izabranica podržati, nakon što su joj se udvarali, i naposletku spasili. Njih odlikuje snaga, hrabrost, muževnost, postavljanje ciljeva i borba sa svim što im se ispreči na putu. Pored ovih nabrojanih stereotipa, postoje i svetli primeri i osobine koje su ekranizovane, pre svega u modernijim verzijama. Tu se ubrajaju: lojalnost, nada, ljubaznost, čistota, vernost, hrabrost, poverenje, prijateljstvo, zajedništvo, borba za ideje, izlazak iz zone komfora, povezanost sa drugima… Naravno, vredi istaći najvažniju pouku i primer koji nam je Volt Dizni dao, a to je da ni od čega možete stvoriti imperiju velikim trudom, maštom i istrajnošću.

Ne treba zaboraviti da je reč o pričama iz naroda koje su se prenosile, ali kako su bile mračnije, bilo je potrebno preoblikovati ih i prilagoditi najmlađim čitaocima i gledaocima. Kompanija Dizni osnovana je davne 1923. godine, međutim uticaj se osetio 1937. kada je po prvi put prikazan film Snežana i sedam patuljaka. Vremenom su nastale i druge producentske kuće, ali se zna ko je bio pionir u ovoj industriji.

Zanimljvo je pozabaviti se fenomenom Diznijevih junaka, od kojih su neki prepoznati i u psihologiji. Jedan od njih je sindrom Vendi, koji se pripisuje ženama koje imaju veliku potrebu da zadovolje potrebe bližnjih, pre svega partnera i dece. Terapeutkinja pojašnjava da se ovakve dame najčešće vezuju za muškarce sa sindromom Petra Pana, koji ne žele da odrastu i preuzmu odgovornost. Njima prija ta posvećenost i ljubav, dok dame dane provode udovoljavajući im, i to ne zato što su odlučne, brižne i dobre, već jer se u dubini duše plaše odbijanja i napuštanja.

Vratimo se nakratko na muško-ženske odnose i udvaranje. Uglavnom je reč o ljubavi na prvi pogled, a junakinje prolaze transformaciju od sluškinje do princeze, ili od uklete do oslobođene devojke, sve zahvaljujući glavnom junaku. Stoga je ženski lik predstavljen kao nejak, pokoran, nevin, sanjiv, spreman na odricanja i žrtvovanje, zavistan, pasivno išćekujući šta će sudbina doneti, bez istinske odlučnosti. I ukoliko se prisetite Snežane, Uspavane lepotice ili Pepeljuge, lako ćete složiti slagalicu.

Danas možemo prepoznati mnogo dama koje su nalik Beli, junakinji Lepotice i zveri, koja se nada da će uz veliku žrtvu uspeti da ga promeni. Naravno, na tom putu pokazuje puno razumevanja, prihvatanja i odanosti. Veruje da ljubav pobeđuje sve prepreke, da je vredno preći preko određenih stvari zarad višeg cilja, a to je da ga preobrati u princa. Sada pokušajte da se setite koliko puta ste nešto slično pokušali sa svojim partnerom. Slično sindromu Vendi, postoji i sindrom Male sirene, a njega ispoljavaju dame koje žrtvuju svoje potrebe zarad udovoljavanja partneru.

Kako vreme prolazi, tako i Diznijeve junakinje poprimaju moderan izgled i ponašanje. Važno je da razumemo da imati muškarca kao oslonac kraj sebe ne znači da žene ne mogu nešto i same da postignu. Tako je, na primer, junakinja Arijel dovoljno pametna, hrabra i borac, ali i predstavljena kao nemoćna bez podrške princa Erika. Neki od pozitivnih primera jesu Pokahontas i Mulan koje istrajavaju tako što ostaju u svom plemenu, odnosno prerušavaju se u muškarce.

Za kraj, Espeho se osvrnula i na prijateljske odnose, koji bi se mogli opisati kao zajedno i u dobru, i u zlu. Sve u svemu, Diznijeve priče obeležile su jednu eru, a sa novim junakinjama poput Elze, dolaze i nove teme, u skladu sa sadašnjim trenutkom.

Izvor: Women’s Health España

Fotografije: Pinterest