Kako video igre mogu da pomognu ljudima da prevaziđu tugu?
Video igre obično nam služe da pobegnemo od svakodnevice i iskusimo neki drugi svet koji nije stvaran, ali ponekad mogu da pomognu i u prevazilaženju krupnih problema, kao što je tugovanje ili gubitak neke drage osobe.
Kada idemo u virtuelne svetove, obično tražimo beg od onoga što nas okružuje, ali video igre iziskuju da mi budemo aktivni učesnici, što može da posluži kao zanimljiv način za obradu osećanja sa kojima se zaista suočavamo.
U poslednje vreme ima puno video igara koje su posvećene baš tugovanju, kao što su Gris, Spiritfarer i Lost Words: Beyond the Page, ali to je praksa koja je prisutna i od ranije u ovom svetu.
One istražuju tugu na jedan kompleksan način, koji omogućava igračima da je dožive posredno, kroz nekog drugog, a ujedno postanu malo svesniji zašto sami ne mogu da se izbore sa svojom tugom.
Igra Spiritfarer stavlja igrača u ulogu duhovnog vodiča, koji pravi privremene domove preminulim likovima pre nego što oni pređu u sledeći stadijum postojanja, ali mu dozvoljava da to radi tempom koji njemu odgovara.
Lost Words: Beyond the Page uliva nadu kroz priču o mladoj ženi koja se bori sa svojom tugom uz pomoć pisanja dnevnika, a detalji su suptilni i postižu svoj efekat tek prolaskom vremena i daljim igranjem.
Mnogi spominju i igru The Legend of Zelda: Majora’s Mask kao jednu od važnijih na ovu temu, jer postoji tumačenje da ona predstavlja pet stadijuma tugovanja i da sve dobija smisao tek kada je pređete celu.
Ima i igara koje se malo direktnije bave pitanjem gubitka, kao što je That Dragon, Cancer čija tema je rak, ali i onih koje koriste vrsne pripovedačke tehnike da dočaraju ovaj proces iz najrazličitijih uglova.
Tu možemo spomenuti To the Moon, Hindsight, Dear Esther i What Remains of Edith Finch, a njihova suština je da stvaraju potpuno drugačiji osećaj u nama u odnosu na to kada razmatramo neku temu bez interaktivnog trenutka.
Izvor: The Guardian
