Koja je razlika između napada panike i napada anksioznosti?

Možda ćete čuti kako ljudi pričaju o napadima panike i anksioznosti kao da su ista stvar, međutim, to nije istina. Oni su različita stanja, koja mogu imati slične uzroke, ali se manifestuju na različiti način.

Šta je napad anksioznosti?

Napad anksioznosti je osećaj nervoze i straha zbog neke stvari koja nas brine. To je manje intenzivan osećaj od napada panike.

Šta je napad panike?

Napadi panike se javljaju iznenada i uključuju intenzivan i često neizdrživ strah. Oni su praćeni veoma teškim fizičkim simptomima, kao što su ubrzani rad srca, kratak dah ili mučnina.

Najnovije izdanje američkog Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5) prepoznaje napade panike i kategoriše ih kao neočekivane ili očekivane.

Neočekivani napadi panike se javljaju bez očiglednog uzroka. Očekivani napadi panike su izazvani spoljnim stresorima, kao što su fobije.

Napadi panike mogu se desiti svakome, ali više njih može biti znak paničnog poremećaja.

Simptomi anksioznosti:

• zabrinutost;
• teskoba;
• strah.

Anksioznost je obično povezana sa iščekivanjem stresne situacije. Može se javiti postepeno. Nedostatak dijagnostičkog prepoznavanja napada anksioznosti znači da su znaci i simptomi otvoreni za tumačenje. Odnosno, osoba može opisati da ima „napad anksioznosti“ i da ima simptome koje druga osoba nikada nije iskusila uprkos tome što je naznačila da je i ona imala „napad anksioznosti“.

Simptomi

Napadi panike i anksioznosti mogu se osećati na sličan način i oni dele mnogo emocionalnih i fizičkih simptoma. Možete doživeti i anksioznost i napad panike u isto vreme.

Na primer, možete iskusiti anksioznost dok brinete o potencijalno stresnoj situaciji, kao što je važna prezentacija na poslu. Kada dođe do situacije, anksioznost može kulminirati napadom panike.

Ako vam je teško da razlikujete ova dva osećaja, imajte na umu sledeće:

• Anksioznost je obično povezana sa nečim što se doživljava kao stresno ili preteće. Napadi panike nisu uvek izazvani stresorima. Najčešće se javljaju iz vedra neba;
• Anksioznost može biti blaga, umerena ili teška. Na primer, anksioznost se možda dešava u pozadini vašeg uma dok obavljate svoje svakodnevne aktivnosti. Napadi panike, s druge strane, uglavnom uključuju teške, ometajuće simptome;
• Tokom napada panike, autonomni odgovor tela „bori se ili beži“ preuzima kontrolu. Fizički simptomi su često intenzivniji od simptoma anksioznosti;
• Dok se anksioznost može postepeno razvijati, napadi panike obično se javljaju naglo;
• Napadi panike obično izazivaju brige ili strahove u vezi sa novim napadom. Ovo može uticati na vaše ponašanje, navodeći vas da izbegavate mesta ili situacije za koje mislite da bi mogli izazvati novi napad panike.

Uzroci

Neočekivani napadi panike nemaju jasne spoljne okidače. Očekivani napadi panike i anksioznost mogu biti izazvani sličnim stvarima. Neki uobičajeni pokretači uključuju:

• stresan posao;
• vožnja;
• društvene situacije;
• fobije, kao što su agorafobija (strah od gužve ili otvorenih prostora), klaustrofobija (strah od malih prostora) i akrofobija (strah od visine);
• sećanja na traumatska iskustva;
• hronične bolesti, kao što su bolesti srca, dijabetes, sindrom iritabilnog creva ili astma;
• hronični bol;
• odvikavanje od droge ili alkohola;
• kofein;
• lekovi i suplementi;
• problemi sa štitnom žlezdom.

Lečenje i lekovi

Razgovarajte sa svojim lekarom o terapijama za anksioznost i napade panike.

Savetovanje i psihoterapija

Sledeće terapije se najčešće koriste, ponekad i kombinaciji:

• Kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT) može vam pomoći da vidite stvari koje vas brinu na novi način. Teapeut vam može pomoći da razvijete strategije za upravljanje okidačima kada se pojave;
• Kognitivna terapija može vam pomoći da precizno odredite, preoblikujete i neutrališete beskorisne misli koje često leže u osnovi anksioznog poremećaja;
• Terapija izloženosti uključuje kontrolisano izlaganje situacijama koje izazivaju strah i anksioznost, što vam može pomoći da naučite da se suočite sa tim strahovima na novi način;
• Tehnike opuštanja uključuju vežbe disanja, progresivno opuštanje, biofeedback i autogeni trening.

Vaš lekar može predložiti da prisustvujete pojedinačnim sesijama, grupnim sesijama ili kombinaciji ova dva.

Lekovi

Neki od lekova koje vam lekar može prepisati su:

• antidepresivi, kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina norepinefrina (SNRI);
• beta-blokatori, koji mogu pomoći u upravljanju nekim fizičkim simptomima, kao što je ubrzan rad srca;
• lekovi protiv anksioznosti, kao što je benzodiazepin, sedativni lek koji može brzo suzbiti simptome;
• Svi ovi lekovi mogu imati neželjene efekte. SSRI i SNRI su za dugotrajnu upotrebu i može potrajati da se oseti njihov efekat. Benzodiazepin je samo za kratkotrajnu upotrebu, jer postoji visok rizik od zavisnosti.

Često će vaš lekar preporučiti kombinaciju tretmana. Oni će takođe možda morati da promene vaš plan lečenja tokom vremena.

Kućno lečenje

Trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom ili drugim stručnjakom za mentalno zdravlje da biste saznali šta možete da uradite kako biste sprečili i lečili simptome povezane sa anksioznošću i panikom. Imati plan lečenja i držati ga se kada dođe do napada može vam pomoći da se osećate kao da držite sve pod kontrolom.

Ako osećate da dolazi anksioznost ili napad panike, pokušajte sledeće:

• Polako dišite duboko. Kada osetite da vam se dah ubrzava, usmerite pažnju na svaki udah i izdah. Osetite kako vam se stomak puni vazduhom dok udišete. Odbrojajte od četiri dok izdišete. Ponavljajte dok vam se disanje ne uspori;
• Prepoznajte i prihvatite ono što doživljavate. Ako ste već doživeli anksioznost ili napad panike, znate da to može biti stresno i nepredvidivo. Podsetite se da će simptomi proći i bićete dobro;
• Koristite tehnike opuštanja. Ako osećate simptome anksioznosti ili napada panike, pokušajte da radite stvari koje smatrate opuštajućim. Zatvorite oči, okupajte se ili koristite lavandu koja ima opuštajuće dejstvo.

Izvor: Healthline
Naslovna fotografija: Simran Sood on Unsplash