Pet faza tugovanja

Kada izgubimo nekoga bliskog, bol je često nepodnošljiva, pa se često pitamo da li će ikada proći. Međutim, tuga nije jedino osećanje, jer se u tim situacijama smenjuje čak njih pet… Psihijatar Elizabet Kipler Ros smatra da su u tim trenucima prisutni: negiranje, bes, „pregovaranje”, depresija i, najzad, prihvatanje. Ukoliko ste u proteklom periodu iskusili odlazak bliske i drage osobe, verujemo da će vam naredni redovi i te kako biti od koristi.

1. Negiranje

Negiranje nam pomaže da ublažimo bol koja preplavlja, usled gubitka. Tada se kose dve ravni – realnost i naša borba sa emocijama. Posebno je teško ako je reč o osobi koju smo videli ili čuli neposredno pre nemilog događaja. Stoga, sledi period prilagođavanja, mislima smo u prošlosti, prisećamo se svih lepih zajedničkih trenutaka i pitamo se kako dalje. Naravno, to je previše informacija odjednom, a negiranje predstavlja kočnicu, kojom se štitimo od bujice osećanja. Treba ga posmatrati u pozitivnom kontekstu, kao pomoć, a ne odbijanje istine.

2. Bes

Neretko, u prvim danima nakon loše vesti, naiđe i nalet besa, što je potpuno razumljivo. Na taj način, oslobađamo se drugih nagomilanih emocija. Bes je društveno prihvatljiviji od priznavanja da se plašimo. Njemu pribegavamo kada ne želimo osudu ili odbijanje, što se, opet, nekome i ne dopadne. Uvreženo je mišljenje da su uteha, povezanost i uveravanje da će sve biti u redu uvek dobrodošli, ali nekada je osoba u bolu nepristupačna.

3. „Pregovaranje”

Svako se sa gubitkom nosi na svoj način, pa postoje trenuci kada bismo učinili sve, kako bismo sebi olakšali bol. Najčešće se okrećemo molitvama iako znamo da ne mogu biti uslišene ili postavljamo pitanja na koja nećemo dobiti odgovor. „Bože, učiniću sve, samo mi vrati tu osobu”, samo je jedan od takvih primera. Svesni smo da je situacija izvan naše kontrole i tragamo za osećajem kontrole sa strane. Takođe, javljaju se misli o postupcima koji su možda povredili tu osobu. Neizbežno je preispitivanje i želja da se vreme vrati unazad kako bismo ispravili eventualne greške. Ponekad se ovome pridruži i osećaj krivice, uz uverenje da je neki naš potez koji nismo napravili mogao sprečiti odlazak nama voljene osobe.

4. Depresija

Nakon burnog perioda, nastupi momenat kada se emocije stišaju, a samim tim postaje nam jasno šta se zapravo desilo. Maglovitost nestaje pred očima i realnost postaje neminovna. Ovu fazu prati povlačenje u sebe, ređe druženje i oslanjanje na podršku ludi iz okruženja. Iako je depresija sasvim razumljiva u ovoj fazi, ona sa sobom nosi i izolaciju.

5. Prihvatanje

Naposletku, prihvatimo nove okolnosti, što ne znači i da prethodno navedena osećanja nestaju. Ali, više ne odbijamo istinu i ne zamišljamo kako bi dani izgledali da je drugačije. Tuga i žaljenje su i dalje povremeno tu, a ostala osećanja ređe.

Naravno, svako iskustvo je drugačije, pa je nekome potrebno više, odnosno manje vremena da se navikne na gubitak. Samim tim, redosled osećanja može biti drugačiji od osobe do osobe. Treba dopustiti sebi da se ona prožive, bez obzira na moguća očekivanja. Ovde napominjemo i to da ovo nije jedina teorija, već postoji i ona do koje je došao Džon Bilbi. Ali, o njoj ćemo možda nekom drugom prilikom. Za kraj, razmislite na koje načine možete pristupiti dragoj osobi koja je doživela ovaj udarac. Saslušajte, ali kada je druga strana spremna, bez nametanja i priče da će sve biti dobro. Stavite do znanja da ste tu, ali se ne namećite, jer to ne samo da nije na mestu, već može biti i kontraproduktivno.

Izvor: Very Well Mind

Naslovna fotografija: Unsplash