Šta je efekat posmatrača?
Da ste svedok hitnom slučaju koji se događa pred vašim očima, sigurno biste preduzeli neku vrstu akcije kako biste pomogli osobi u nevolji, zar ne? Iako bismo svi želeli da verujemo da je to istina, psiholozi sugerišu da preduzimanje akcije zavisi od broja drugih svedoka.
Što je efekt posmatrača?
Ovaj izraz odnosi se na pojavu po kojoj veći broj prisutnih, ukazuje na manju verovatnoću da će ljudi pomoći osobi u nevolji. Kada dođe do vanredne situacije, verovatnije je da će posmatrači preduzeti mere ako ima malo ili nimalo drugih prisutnih. Biti deo velike mase čini da nijedna osoba ne mora da preuzme odgovornost za akciju, ili nedelovanje.
U nizu klasičnih studija, istraživači Bib Latane i Džon Darli otkrili su da vreme potrebno akteru da krene u akciju i zatraži pomoć varira zavisno od toga koliko je drugih posmatrača u prostoriji. U jednom eksperimentu, ispitanici su bili smešteni u jedan od tri ambijenta lečenja: sami u sobi, s još dvoje ljudi ili s dve osobe koje su se pretvarale da su regularni pacijenti.
Dok su učesnici sedeli i ispunjavali upitnike, prostor je ispunio dim. U prvom slučaju, 75% je prijavilo dim eksperimentatorima. Nasuprot tome, samo 38% aktera u sobi s još dvoje ljudi prijavilo je dim. U poslednjoj grupi, pomagači u eksperimentu primetili su dim, a zatim ga ignorisali, što je rezultiralo da je samo 10% njih prijavilo problem.
Dodatni eksperimenti Latanea i Rodina, 1969. godine, otkrili su da bi 70% ljudi pomoglo ženi u nevolji kada bi bili jedini svedok. Ali, samo je oko 40% ponudilo pomoć kada su bili prisutni i drugi ljudi.
Slučaj Kiti Đenoveze
Najčešći primer efekta posmatrača u uvodnim udžbenicima psihologije je brutalno ubistvo mlade žene po imenu Ketrin Kiti Đenoveze. U petak, 13. marta 1964, 28-godišnja devojka vraćala se kući s posla. Kad se približila ulazu u stan, napao ju je i izbo muškarac koji je kasnije identifikovan kao Vinston Mozli.
Uprkos uzastopnim pozivima Đenoveze u pomoć, niko od desetak ljudi u obližnjoj stambenoj zgradi koji su čuli njene vapaje nije pozvao policiju da prijavi incident. Napad je počeo u 3:20 ujutro, ali je tek u 3:50 neko kontaktirao policiju.
Prvi članak u časpisu New York Times senzacionalno je izvestio o slučaju, uz brojne činjenične nedoslednosti. Članak objavljen u magazinu American Psychologist u septembru 2007. zaključio je da je priča uglavnom krivo predstavljena uglavnom zbog netačih informacija koje se više puta objavljuju u novinskim člancima i udžbenicima psihologije*.
Dok je ovaj slučaj bio podvrgnut brojnim pogrešnim prikazima i netačnostima, poslednjih godina zabeleženi su brojni drugi slučajevi. Efekt posmatrača očeigledno može imati snažan uticaj na društveno ponašanje, ali zašto se to tačno događa? Zašto ne pomognemo kada smo deo mase?
Objašnjenja ovog fenomena
Postoje dva glavna činioca koja doprinose ovom fenomenu. Prvo, prisutnost drugih ljudi stvara difuziju odgovornosti. Budući da postoje i drugi posmatrači, pojedinci ne osećaju toliki pritisak da nešto preduzmu. Smatra se da je odgovornost za delovanje podeljena među svim prisutnima.
Drugi razlog je potreba da se ponašamo korektno i društveno prihvatljivo. Kada drugi posmatrači ne reaguju, pojedinci to često shvataju kao signal da delovanje nije potrebno ili nije prikladno.
Istraživači su otkrili da je manje verovatno da će svedoci intervenisati ako je situacija dvosmislena. U slučaju Kiti Đenoveze, mnogi od 38 svedoka izjavili su da su bili uvereni da su svedoci „svađe ljubavnikaˮ, a nisu shvatali da je mlada žena zapravo bila ubijena.
Kriza je često haotična i situacija nije uvek kristalno jasna. Posmatrači bi se mogli zapitati šta se tačno događa. U takvim trenucima ljudi često traže druge u skupini kako bi odredili što je prikladno. Kada vide da niko drugi ne reaguje, to šalje signal da možda nije potrebno ništa učiniti.
Sprečavanje efekta posmatrača
Neki psiholozi ističu da je biti svestan ove sklonosti možda najbolji način da se prekine krug. Kada se suočite sa situacijom koja zahteva akciju, shvatite kako vas učinak posmatrača može sputavati i svesno preduzmite korake da ga prevladate. Međutim, to ne znači da bi trebalo da se izlažemo opasnosti.
Šta ako ste vi osoba kojoj je potrebna pomoć? Kako možete pokrenuti ljude da vam pomognu? Jedna često preporučena taktika je izdvajanje jedne osobe iz gomile. Uspostavite kontakt očima i zamolite tu osobu za pomoć. Personalizovanjem i individualizacijom vašeg zahteva, ljudima postaje puno teže da vas odbiju.
*Manning R, Levine M, Collins A. The Kitty Genovese murder and the social psychology of helping: the parable of the 38 witnesses. Am Psychol. 2007;62(6):555-62. doi:10.1037/0003-066X.62.6.555
Izvor: Very Well Mind
Naslovna fotografija: Sue Carroll / Unsplash