Šta je „Solomonov paradoks“ i kako nam može pomoći da rešimo probleme u svom životu?

Kada čitamo knjigu ili gledamo seriju, često je lako primetiti zašto nastaju problemi između likova.

“Zašto jednostavno ne budu iskreni jedno prema drugom?”, mi vičemo na ekran dok se protagonisti (ponovo) svađaju zbog nesporazuma koji se potpuno može izbeći.

„Trebalo bi da ga ostavi“, kažemo, dok devojka trpi emocionalno nasilnog dečka.

„Trebalo bi samo da kaže svom šefu da se nosi“, pomislimo kada čitamo o nekome ko ide na posao koji ne voli i trpi neosnovane pridike nadređenog.

Činjenica je da smo stručnjaci kada je u pitanju davanje saveta drugim ljudima. Većina nas, u suštini, zna šta je ljudima potrebno i šta je dobro za njih. Mi znamo kako bi trebalo da izgleda dobar i ispunjen život.

Verovatno već znate koju hranu bi trebalo da jedete i koje navike bi trebalo da razvijate.

Sve to stoji, ali naša razmišljanja se prečesto ne poklapaju s našim ponašanjem. Mi prijateljima govorimo da rade stvari koje sami nikada ne radimo, a kritikujemo likove iz filmova i serija jer rade stvari koje su za nas uobičajene.

Zašto? Pa, to ima veze sa našim (ne)svesnim slepilom za naše ponašanje i izostanak samorefleksije. Ako želite da vam se to više ne dešava, možda je vreme da se upoznate sa Solomonovim paradoksom. Poznavanje njegovih tajni može vam pomoći.

Mudri kralj Solomon

Kralj Solomon iz drevnog Izraela bio je poznat širom sveta po svojoj mudrosti i pravednosti. Njegovo kraljevstvo je bilo najbogatije i najmirnije koje je ikada bilo poznato. Jednog dana, dve žene su se pojavile pred Solomonom i prezentovale mu problem. Naime, obe su tvrdile da su majke iste bebe.

Pošto nijedan drevni kralj nije bio na tronu bez oružja, Solomon je izvukao svoj mač i rekao: „Prepoloviću ovo dete, tako da ćete oboje dobiti jednako”. Užasnuta, jedna majka je pala na kolena, moleći da dete bude pošteđeno i predato drugoj, prevarantskoj ženi. Solomon je zaključio da je ona prava majka i dao joj je dete.

Kralj Solomon je poznat po svojoj mudrosti. Njegovo ime je sinonim za dobru vladavinu. Ipak, u njegovom životu nije sve bilo pod konac. Njegovo loše roditeljstvo dovelo je do jednog od najokrutnijih tiranina u Bibliji, njegovog sina Rovoama, koji je Judeju pretvorio u jamu gadosti i greha.

Solomon je bio sa mnogo paganskih žena i konkubina, s kojima je verovatno imao mnoštvo vanbračne dece. Bio je raskalašan i ekstravagantan, i malo je razmišljao o umerenom, smislenom životu. Uz svu svoju pronicljivost kada su u pitanju tuđi problemi, Solomon je bio strašno kratkovidan u vezi svojih.

Solomonov paradoks

U 2014, naučni rad psihologa Igora Grosmana i Itana Krosa predstavio je ideju Solomonovog paradoksa. Njihovo istraživanje je otkrilo dve stvari.

Jedna je bila da ljudi „mudrije rezonuju o problemima druge osobe u poređenju sa svojim“. Drugim rečima, postoji široko rasprostranjena društvena kognitivna pristrasnost koja znači da smo mnogo bolji u suočavanju sa životima i problemima drugih ljudi nego svojim sopstvenim.

Drugo, Grosman i Kros su primetili da kada kada pokušamo da se distanciramo od sopstvenih problema – nekako smo mnogo bolji u donošenju razumnih odluka.

U svim studijama koje su kasnije dokazale ovaj fanomen, nalazimo na pominjanje dve različite vrste mudrosti. S jedne strane, imamo opštu mudrost, za koju se kaže da je međuljudska – tiče se vas i neke druge osobe. S druge strane, imamo ličnu mudrost, koja je intrapersonalna — tiče se vas i vaših problema.

Postoji zanimljiva filozofska i naučna debata o odnosu između njih. Očigledno imamo slučajeve ljudi koji su mudri i na jedan i na drugi način. Kralj Solomon je, na primer, imao opštu mudrost. Znamo i ljude koji su pametni i razumni, ali užasni u davanju saveta.

Razlika između opšte mudrosti i lične mudrosti trebalo bi da posluži kao koristan podsetnik da se uzdržimo od tzv. “ad hominem” napada (gde kritikujemo nečiji karakter, a ne njihove ideje). Na kraju krajeva, neko poput kralja Solomona može biti veoma mudar u određenim stvarima, dok istovremeno donosi katastrofalne odluke koje se tiču njegovog života. „Radi kako ja kažem, a ne kako ja radim” je logički validna pozicija. U stvari, prema psihologiji, ono što govorimo često je bolje od onoga što radimo.

Načini da gledamo na sebe kao na druge

Solomonov paradoks nas, dakle, uči da ako želimo sebi da damo dobar savet, treba prvo da stanemo i razmislimo, i odnosimo se prema sopstvenom životu kao prema životu drugih ljudi, ili , na primer, životu likova u knjizi. Evo tri načina na koja to možete da učinite:

Razgovarajte sami sa sobom

Verovatno ćete se u početku osećati kao idiot, pa ćete želeti da ovo uradite sami i u prostoru gde se osećate relaksirano. Postavite praznu stolicu ispred sebe ili se samo pogledajte u ogledalo…i razgovarajte sami sa sobom. Zamislite da ste terapeut, a osoba u ogledalu je vaš klijent. Zamislite da ste kritičar, a prazna stolica je lik iz filma. Za početak postavite dva pitanja: „Zašto to radiš?“ i „Šta mogu ja da učinim da bih ti pomogao?“

Pišite dnevnik

Za one kojima je čudno i neprijatno da razgovaraju sa sobom, bolja ideja je da zabeleže svoje misli. Pronađite slobodno vreme u toku dana i zapišite šta se relevantno dogodilo u vašem životu u poslednje vreme. Zatim se neko vreme uzdržite od čitanja poslednjih stavki u dnevniku. Kada taj kraći period prođe, pročitajte ono što ste napisali kao da čitate knjigu. Šta biste savetovali sebi iz onoga što ste pročitali? Očigledno vam ovaj metod neće pomoći za probleme koji zahtevaju hitno razrešenje i donošenje odluka, ali u ostalim slučajevima će vam pisanje i čitanje dnevnika biti od koristi.

Identifikujte se sa nekim drugim

Pitajte nekoga ko vas dobro poznaje – bliskog rođaka ili najboljeg prijatelja – kome oni misle da ste najviše slični. To može biti lik iz serije ili filma, istorijska ličnost ili čak neki zajednički poznanik. Zatim pokušajte da naučite što više o toj osobi i razmislite koji savet biste joj dali. Iz činjenice da je ova osoba veoma slična vama sleduje da biste isti savet trebalo da primenite i u svom životu.

Izvor: Big Think