Šta znači copycat fenomen o kome je govorio Vučić, a od kog strahuju i roditelji i deca
„Mi moramo da se izborimo protiv jednog psihološkog fenomena koji se zove copycat, da se ne dozvoli kopiranje monstruoznog zločina, kao što je bilo pokušaja da se napravi novi Brejvik“, rekao je na konferenciji za medije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kako je potvrđeno za Danas iz MUP-a, učenik sedmog razreda OŠ „Jefimija“ u Obrenovcu, mahao je jutros u 7:35 plastičnim pištoljem, odmah nakon minuta ćutanja održanog zbog pogibije dece i čuvara u OŠ „Vladislav Ribnikar“, što je drugi po redu slučaj pokušaja imitiranja jučerašnjeg zločina. Predsednik Vučić je juče govorio o još jednom slučaju i upotrebio termin copycat.
„Danas smo imali slučaj da je jedan učenik u Vojvodini odmah poželeo, zapretio istim. Odmah smo reagovali, zatvorili školu, odveli dete da se sa njim razgovara. Naravno, bila je potpuno besmislena pretnja“, rekao je Vučić u obraćanju povodom tragedije koja se dogodila u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i pomenuo psihološki fenomen copycat.
Šta je copycat zločin?
Copycat zločin je krivično delo koje je napravljeno po uzoru ili inspirisano prethodnim zločinom. To se naročito dešava nakon izlaganja medijskom sadržaju koji prikazuje pomenute zločine i/ili živom kriminalnom modelu.
Copycat efekat
Copycat efekat, odnosno efekat kopiranja je navodna tendencija senzacionalnog publiciteta o nasilnim ubistvima ili samoubistvima koja za cilj ima da dovede do više istih događaja kroz imitaciju.
Termin je prvi put upotrebljen početkom 20. veka, nakon zločina inspirisanih Džekom Trbosekom. Zbog porasta repliciranih zločina, kriminolozi su ubrzo počeli da veruju da je medijsko izveštavanje igralo ulogu u inspirisanju drugih kriminalaca da počine zločine na sličan način, pa čak i da ne-kriminalci počnu da čine zločine koje inače ne bi učinili.
Knjiga koju je napisala Loren Kolman pod nazivom The Copycat Effect opisuje uticaj koji mediji imaju na zločine i samoubistva, koja su inspirisana zločinima koji su naširoko propraćeni u medijima. Njen stav o medijima je da stalno izveštavanje o ovim događajima, a ne o događajima sa pozitivnom porukom, daje ovim kriminalcima neku vrstu slave. Pet minuta slave, knjige ili filma koji su posvećeni ovim kriminalcima provocira druge pojedince sa tendencijom da se ponašaju na sličan način. Zbog ove vrste slave dolazi do „efekata kopiranja“.