Sve o plašljivo-izbegavajućem tipu vezivanja u partnerskim odnosima

Možda niste imali priliku da se susretnete sa tipovima vezivanja u partnerskim odnosima, međutim reč je o veoma važnoj i korisnoj temi. Ponekad ne razumemo zašto nailazimo na slične osobe kada stupamo u veze ili nam se na tom polju dugo ništa ne dešava, i mislimo da su za to zaslužne spoljašnje okolnosti. Za neke dobra, za druge loša vest jeste da postoje načini da bolje upoznamo sebe i time utičemo i na promenu realnosti. Nadamo se da će vam i tekst pred vama pomoći u tome, jer ćemo se pozabaviti kombinacijom dva stila vezivanja – izbegavajućim i preokupiranim.

Osobe koje se ponašaju po ovom obrascu žele da ostvare emocionalnu povezanost, ali ne osećaju da mogu da se oslone na partnera i plaše se da ih ne izneveri. Džon Bolbi, uvaženi psiholog, nakon istraživanja ove teme izneo je svoju teoriju po kojoj postoje još 3 tipa vezivanja. Ona nam pomaže da otkrijemo kako i zašto gradimo odnose sa drugim osobama. Kao što je obično slučaj, utvrđeno je da događaji iz detinjstva i te kako određuju naš dalji emotivni i društveni život. Nažalost, osobe koje se suočavaju sa kombinacijom iz naslova imaju sve preduslove za socijalnu anksioznost, depresiju i nezadovoljavajuće veze. Dobra vest je da se tip emocionalnog vezivanja može i korigovati, jednom kada shvatimo da nam ne služi.

Ukratko o teoriji afektivnog vezivanja

Dok je posmatrao interakciju između novorođenčadi i njihovih roditelja ili staratelja, Bolbi je uočio da bebe iziskuju blizinu, pre svega majki, i da postaju uznemirene kada se nakratko razdvoje. Ovo je uglavnom svima poznato i dešava se usled zavisnosti od roditelja, čime se uspostavlja jedinstvena veza. Stoga, jednom kada izrastu u odrasle ljude, imaju očekivanja u skladu sa onim što su zapamtili u najranijoj fazi. Na primer, ukoliko su roditelji odgovarali na detetove potrebe i pružali mu podršku kada je bilo tužno, ono će stasati u poverljivog odraslog. Nasuprot tome, dete koje je nailazilo na zanemarivanje roditelja ili negativan stav tokom detinjstva, može ispoljiti poteškoće u sticanju poverenja prema drugima u odraslom dobu.

4 stila vezivanja

Kao što smo već napomenuli, svaki od stilova koje ćemo spomenuli može nam pomoći da razumemo svoje stavove i uverenja.

1. Siguran stil

Ovakve osobe se prepoznaju po tome što su u stanju da poveruju drugima. Doživljavaju sebe kao vredne ljubavi i podrške, i imaju dovoljno samopouzdanja da veruju kako bi im drugi pomogli ako to zatraže.

2. Preokupiran stil

Za razliku od prve grupe ljudi, ovakve osobe žele da se oslone na druge, ali imaju osećaj da ih drugi neće podržati na način na koji očekuju. Prema psiholozima Kim Bartolomeo i Leonardu Horovicu, one imaju pozitivno mišljenje o drugima, ali sumnjaju u svoju vrednost. To ih navodi da se okreću ljudima, ali su opterećeni time da li će njihovo ponašanje ispuniti očekivanja.

3. Izbegavajući stil

Ovakve osobe ograničavaju sebe kada je u pitanju bliskost sa drugim ljudima, i pokazuju nepoverljivost. Suprotno prethodnom tipu, one sebe doživljavaju u pozitivnom svetlu, ali teško stiču poverenje u druge. Stoga ne čudi što najčešće zadržavaju svoju nezavisnost i izbegavaju bilo kakvu formu oslanjanja na druge.

4. Plašljivo-izbegavajući stil

Ovakve osobe dele karakteristike preokupiranog i izbegavajućeg stila. One ne vrednuju dovoljno ni sebe, ni druge, te ne misle da zavređuju podršku drugih. Kao rezultat toga, osećaju nelagodu kada treba da stupe u komunikaciju sa drugim ljudima, iako žele da im veruju i ostvare blizak odnos.

Naravno, ljudi se međusobno razlikuju, pa se određeni stil kod pojedinca ispoljava u manjoj ili većoj meri. Ispitanici koji nisu sigurni kom stilu pripadaju, dobijaju tipska pitanja, a plašljivo-izbegavajući stil nalazi se visoko na lestvici kada su u pitanju preokupiranost i izbegavanje.

Uzroci plašljivo-izbegavajućeg stila

Ukoliko roditelji nisu odgovarali na potrebe deteta, ili su se služili upozorenjima, odnosno bili sprečeni da im pruže pažnju i negu, ono u velikom broju slučajeva izraste u osobu koja ima ovaj tip vezivanja. U najgorem slučaju, reč je o zlostavljanju ili zanemarivanju. Ipak, obradom podataka različitih istraživanja, došlo se do zaključka da postoje i drugi faktori koji uzrokuju sve stilove vezivanja, pa i ovaj.

Promena stila vezivanja

Negativne posledice plašljivo-izbegavajućeg stila su neizbežne, ali se mogu preuzeti određeni koraci u vidu psihoterapije ili stupanja u vezu sa osobom sigurnog stila vezivanja. Ukoliko se desi da dve osobe plašljivo-izbegavajućeg stila vezivanja stupe u vezu, savet stručnjaka je da posete savetovalište za parove. Važno je napomenuti da je za uspeh partnerskih, ali i drugih odnosa, važno da dobro poznajemo sebe, pa tek onda i partnera.

Izvor: Thought.Co

Fotografije: Pinterest