Sve što niste znali o bipolarnom poremećaju

Nije baš lako razumeti bipolarni poremećaj ličnosti, prvi put ustanovljen sredinom 19. veka, od koga, prema nekim procenama, pati 2,5 procenta populacije. Prepoznaje se po smeni prevelike euforije i depresije, ali i dalje nije jasno usled čega se javlja. Ukoliko se osvrnemo kroz istoriju, poznate ličnosti iz sveta umetnosti iskusile su ovaj izazov, a neke se sa njim suočavaju danas. Mel Gibson otvoreno je govorio o svom iskustvu za jedan magazin, Robin Vilijams takođe je živeo sa ovim problemom, a danas su u toj nemiloj situaciji Ketrin Zita Džouns i Demi Lovato. Poznato je da su Vinsent van Gog, zatim Ričard Vagner, Naopoleon Bonaparta, te Đakomo Leopardi takođe imali simptome koji se mogu pripisati bipolarnom poremećaju. Ne treba zaboraviti ni slavnu spisateljicu, autorku romana Gospođa Dalovej (1925) i Ka svetioniku (1927), Virdžiniju Vulf, koja je u nervnom rastrojstvu 1941. godine izvršila samoubistvo. Naravno, činjenica da su javne ličnosti odlučile da otkriju kako izgleda njihova svakodnevnica, otvorila je prostor za bolje razumevanje ovog stanja i lakše prihvatanje onoga što ono sa sobom nosi. Drago nam je što je došlo do ovog pomaka i otklanjanja tabua, a u nastavku otkrijte više detalja…

Šta je bipolarni poremećaj?

U uvodnom delu smo već naveli definiciju ovog poremećaja, za koji se često koristi i termin manično-depresivna psihoza. Reč je o hroničnom stanju koje se negativno odražava na raspoloženje, stvaralačku energiju, ali i nivo energije, libido, apetit i san. Nažalost, u velikom broju slučajeva, postoji dug vremenski razmak između pojave bolesti, koja se najčešće javlja u periodu adolescencije, uspostavljanja dijagnoze, i samog lečenja. Sa jedne strane, problem je u tome što se ljudi retko odlučuju da otkriju šta ih muči, a sa druge to što se bipolarni poremećaj često posmatra kao slabija depresija.

Da li je opasan?

Osobe koje pate od bipolarnog poremećaja ne predstavljaju opasnost po druge, bar nema takvih zabeleženih slučajeva. Ponekad se nekontrolisani potezi i šteta koju eventualno nanesu sebi ili bližnjima može povezati sa opisanim stanjem, ali postoje i drugi faktori koje je potrebno uzeti u obzir, odnosno sagledati širu sliku.

Kako se ponašati prema osobi koja pati od ovog poremećaja?

Izlišno je govoriti o tome da život sa osobom koja prolazi kroz nepredvidljive promene raspoloženja nije nimalo lak. Uvek se javlja strah da ćete izgovoriti nešto nepromišljeno, što može samo dodatno pogoršati situaciju. Stoga, važno je odmeriti reči i ton, i izbegavati fraze kao što su: „Razmrdaj se malo”, ili „Prihvati se posla”. Takođe, treba se pomiriti sa činjenicom da je u pitanju celoživotni izazov, koji je često nasledne prirode, pa je bolje sprečiti, nego lečiti. Naravno, kao i u raznim drugim prilikama kada je oslonac važan, budite tu, i pronađite balans, tako da ne odete u krajnost, ili postanete previše zaštitnički nastrojeni. Iznad svega, blisku osobu posmatrajte kao celovitu ličnost, a ne kroz prizmu stanja sa kojim živi.

Izvor: Elle Italia

Fotografije iz naslovnog kolaža: Getty images