Zašto tinejdžeri postaju nasilni? Postoji više mogućih uzroka

Slučaj 13-godišnjeg učenika Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” koji je usmrtio osmoro učenika i čuvara škole i ranio šest učenika i profesorku s razlogom je zgrozio javnost. Mnogi se sada pitaju kako je dete u tom uzrastu postalo toliko nasilno da je u ranac stavilo oružje, municiju i Molotovljeve koktele, ušetalo u školu i hladnokrvno zapucalo u čuvara škole, profesorku i vršnjake.

Za sada se samo nagađa motiv počinioca ovog gnusnog zločina, a u javnosti se pominju mogući uzroci ovakvog ponašanja. Neki su manje ili više verovatni, a psiholozi izdvajaju sledećih osam.

Uticaj medija, video igara, filmova, serija…

Istraživanja pokazuju da nasilje u medijima utiče na tinejdžere i može ih podstaći na agresivno ponašanje. Iako je teško utvrditi dovodi li nasilje u medijima do nasilja među mladima ili ne, studije su pokazale da igranje nasilnih video igara povećava agresivne misli i ponašanje, piše Deniz Vitmer za Very Well Family, a prenosi Index.

Zapravo, jedno je istraživanje pokazalo da nasilne video igre povećavaju bes, kao i broj otkucaja srca i krvni pritisak. Takođe, nasilne video igre smanjuju osećaj empatije.

Iako video igre često privlače najviše pažnje, nasilje u medijima nije ograničeno samo na njih. Nasilni mediji takođe mogu uključivati internet, televiziju, časopise, filmove, muziku, oglašavanje, društvene mreže i još mnogo toga. U osnovi, mediji se sastoje od svega što vaš tinejdžer vidi, čuje ili preko čega komunicira.

Zajednica i okruženje

I okruženje može uticati na tinejdžere i navesti ih da se ponašaju agresivnije. Kada tinejdžeri žive u socioekonomski problematičnim četvrtima, mogu se osećati kao da im je jedina opcija za preživljavanje da se pridruže bandi i učestvuju u nasilju.

Nasilje u porodici

jeca koja su izložena nasilju u svom domu uče na primeru roditelja i mogu i sami postati nasilnici. Takođe, veća je verovatnoća da će doživeti vršnjačko nasilje, bilo kao žrtva ili agresor.

Ostali faktori koji doprinose nasilju među decom i tinejdžerima uključuju strogo roditeljstvo, haos u domu, zanemarivanje i odbacivanje od strane roditelja. Svaka od ovih situacija može dovesti do nasilja među mladima kasnije u životu zbog nedostatka stabilnosti i strukture u domu. Nasilnost daje tinejdžerima osećaj moći i kontrole, što je nešto što im nedostaje kod kuće.

Nedovoljan roditeljski nadzor

Kada roditelji ne kontrolišu svoju decu, ona su sklona agresivnom ponašanju ili kriminalnim aktivnostima. Bez nadzora odraslih, tinejdžeri nemaju resurse potrebne za donošenje dobrih odluka ili prepoznavanje rizika.

Samim tim, ovi tinejdžeri skloni su sklapanju prijateljstva s pogrešnim ljudima, preuzimanju nepotrebnih rizika i eksperimentisanju sa zabranjenim supstancama. Kada su roditelji previše popustljivi, njihova deca često nemaju motivaciju za uspeh u školi i mogu čak prestati da brinu o svojoj budućnosti.

Tinejdžerima je potrebna pravedna i dosledna disciplina i konstantna komunikacija s roditeljima, kao i nadzor od strane njih. Kada roditelji preuzmu aktivnu ulogu u životima svojih tinejdžera, to smanjuje verovatnoću za pojavu tinejdžerskog nasilja.

Pritisak vršnjaka

Pritisak vršnjaka igra ključnu ulogu u nasilju među mladima, posebno zato što je veća verovatnoća da će se deca učestvovati u nasilnom ponašanju kada deluju kao grupa. Tinejdžeri koji inače sami ne bi bili agresivni ili nasilni često se osećaju osnaženo kada su u grupi s vršnjacima.

Osim toga, veća je verovatnoća da će tinejdžeri biti nasilni ili agresivni kada osjećaju da su pod pritiskom. Oni takođe mogu postati nasilni kako bi zadržali svoj status u grupi. Pritisak vršnjaka može navesti tinejdžere da se uključe u rizična ponašanja.

Upotreba droga i alkohola

Konzumacija alkohola i droga dugo se povezuje s rizikom od nasilja među mladima. Konzumacija alkohola i droga može povećati agresiju i smanjiti strah, što povećava verovatnoću nasilnog ponašanja.

Dok tinejdžeri obično rekreativno koriste droge i alkohol kako bi se osećali dobro, dugotrajna upotreba ovih supstanci često dovodi do osećaja depresije, ljutnje i frustracije. Ti osećaji potom mogu navesti tinejdžera da ispolji agresiju i bes.

Traumatični događaji

Suočavanje s traumatičnim događajima takođe može uzrokovati nasilno ponašanje kod tinejdžera. Na primer, tinejdžeri koji izgube prijatelja u saobraćajnoj nesreći u kojoj su i sami zamalo nastradali često se naljute zbog činjenice da su oni ti koji su preživeli.

Budući da je ljutnja normalna faza tuge, nasilni ispadi tih tinejdžera mogu se činiti opravdanima. No, iako je ljutnja normalna emocija, nije normalno biti nasilan prema drugoj osobi.

Tinejdžeri koji pokazuju znakove posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) mogu biti skloni nasilju. Nasilni ispadi obično su simptom PTSP-a, a ako se ne leče, mogu se manifestovati u izrazito nasilnim situacijama. Iz tog razloga veoma je važno da tinejdžeri s PTSP-om dobiju savetovanje i pomoć koji su im potrebni.

Mentalna bolest

Mentalna bolest još je jedan uzrok nasilja među tinejdžerima. Stanja poput poremećaja pažnje/hiperaktivnosti (ADHD), bipolarnog poremećaja, poremećaja protivljenja i odbijanja i poremećaja ponašanja uključuju agresivno ponašanje ili osećaje ljutnje kao uobičajene simptome.

Mentalna bolest tinejdžera ponekad se skriva iza drugih uzroka nasilja među mladima. Na primer, tinejdžer s bipolarnim poremećajem možda koristi droge. Ako postane nasilan, upotreba droga mogla bi sakriti činjenicu da je bipolarna bolest deo uzroka.

Iz tog razloga, važno je da se tinejdžeri koji učestvuju u nasilnom ponašanju budu pregledano da bi se otkrilo da li imaju neko psihičko oboljenje.

Izvor: Index.hr