Reumatoidni artritis: 12 simptoma koji su znak da treba da posetite lekara
Reumatoidni artritis je hronična, inflamatorna, sistemska autoimuna bolest koja obično pogađa ljude srednjih godina, ali može da utiče i na tinejdžere i mlade odrasle osobe.
Ako se ne leči, može da dovede do značajnog oštećenja funkcije zglobova i skratiti životni vek pacijenta do 18 godina.
Polovina pacijenata izgubi radnu sposobnost u roku od deset godina od dijagnoze bolesti.
Reumatoidni artritis je češći kod žena nego kod muškaraca u odnosu 3:1. Iako se najčešće razvija između 30. i 60. godine, učestalost se povećava sa godinama.
Rizik je povećan u porodicama sa istorijom reumatoidnog artritisa.
“Kod mlađih ljudi, otečeni i ukočeni zglobovi mogu biti znak reumatoidnog artritisa (RA), dok stariji često svoje probleme sa zglobovima pripisuju artritisu. Ali ono što mnogi ljudi ne znaju jeste činjenica da postoji nekoliko vrsta artritisa. To je znak da postoji nekoliko vrsta artritisa”, rekao je on. Ako bol u zglobovima traje duže od šest nedelja, to je razlog da se obratite lekaru“, kaže dr Vivijan Bajkerk, reumatolog iz Njujorka.
“Reumatoidni artritis je autoimuna bolest, što znači da može nastati iz bilo kog razloga – verovatno neke kombinacije genetskih i faktora sredine ili čak hormonalnih promena i u slučaju oslabljenog imuniteta. Kod bolesne osobe bela krvna zrnca (ćelije imunog sistema) sistem) čija je glavna uloga da zaštiti telo od zaraznih bolesti i stranih supstanci napadaju zdravo tkivo oko zglobova.Ovaj proces izaziva upalu zglobova i naknadni bol i simptome“, kaže dr Bajkerk.
“Simptomi RA mogu da dođu i nestanu, što može otežati, barem u početku, da osoba razume šta joj telo govori. Bolest može da počne bolom u ramenu ili drugim zglobovima i traje nekoliko nedelja i zatim nestaju i nakon nekog vremena se iznenada ponovo pojavljuju. Karakterističan simptom reumatoidnog artritisa je jutarnja ukočenost koja traje najmanje pola sata“, kaže dr Bajkerk.
Simptomi reumatoidnog artritisa
Bol u zglobovima – bol je rani simptom reumatoidnog artritisa. Često počinje u malim zglobovima prstiju, zglobovima (ramena, kolena, kukovi) i skočnim zglobovima. Bol je često simetričan, ali može biti jači na jednoj strani, u zavisnosti od toga koja ruka se češće koristi. Kod RA, bol može biti konstantan ili intermitentan, lokalizovan ili široko rasprostranjen. Bol je važan simptom u dijagnostici RA.
Ukočenost zglobova – ukočenost koja traje pola sata i više je klasičan znak reumatoidnog artritisa, uglavnom, iako nije pravilo, ova ukočenost nastaje odmah nakon buđenja. Kod nekih pacijenata, jutarnja ukočenost se smanjuje tokom dana, a zatim ponovo počinje uveče. Čak i dugo sedenje može dovesti do ukočenosti zglobova.
Otok – osoba ima utisak otoka mnogo pre nego što postane vidljiva drugim ljudima. Pogođeni zglobovi se brzo uvćavaju i deformišu. Zglobovi mogu ostati u jednom položaju, prsti se pomeraju prema malom prstu, što menja položaj tetiva. Oticanje zgloba može izazvati sindrom karpalnog tunela.
Čvorovi u zglobovima – Oko 30 do 40 procenata ljudi sa reumatoidnim artritisom ima čvrste izbočine (čvoriće) neposredno ispod kože u blizini zahvaćenog zgloba.
Toplota u zglobovima – ponekad su upaljeni zglobovi topli na dodir. Ako je zglob topliji od kože iznad obližnje kosti, to može biti znak RA.
Disfunkcija – RA može ometati svakodnevne aktivnosti kao što su sečenje hleba, otvaranje kutije žitarica ili rad na tastaturi. Ako su kolena pogođena, osoba može imati poteškoća da se penje uz stepenice.
Umor – Skoro svi sa RA doživljavaju umor, što je uobičajeni simptom mnogih autoimunih stanja. Dobra vest je da se umor smanjuje kada se bolest stavi pod kontrolu.
Gubitak mišića je ozbiljna komplikacija RA. Kada su istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji pregledali CT skeniranje, otkrili su “značajne deficite u mišićnoj masi i gustini mišića” kod ljudi sa RA u poređenju sa zdravim osobama. Ako primetite gubitak mišićne mase ili značajno smanjenje snage, važno je da obavestite svog lekara. dr. Bikerk kaže da gubitak mišića može uticati na pacijente sa RA u roku od godinu dana od razvoja stanja.
Depresija – i hronična stanja obično idu ruku pod ruku, a reumatoidni artritis nije izuzetak. U stvari, studije pokazuju da je depresija dva do četiri puta češća kod pacijenata sa RA nego u opštoj populaciji. Ali za razliku od nekih drugih stanja, depresija je specifičan rani simptom RA, a ne nešto što se razvija zbog zdravstvenog problema.
Iritacija očiju ili usta – ponekad ljudi sa reumatoidnim artritisom razvijaju simptome drugog autoimunog stanja zvanog Sjogrenov sindrom, koji napada pljuvačku žlezdu. Kod ljudi sa RA, poznat je kao sekundarni Sjogrenov sindrom. Pored klasičnih simptoma RA, osobe sa sekundarnim Sjogrenovim sindromom mogu doživeti upalu suznih i pljuvačnih žlezda. Ovo može da izazove suva usta i oči, kaže dr Shlotzhauer. Ali to je mnogo manje ozbiljno od primarnog Sjogrenovog sindroma.
Oštećenje nerava, kože ili organa – RA može izazvati umereno povišenu telesnu temperaturu, a ponekad i upalu krvnih sudova (vaskulitis) što dovodi do oštećenja nerava i kože potkolenice (čir). Upala sluznice pluća (pleuritis), srca (perikarditis) može izazvati bol u grudima, otežano disanje i poremetiti rad srca. RA takođe može izazvati razvoj metaboličkog sindroma: visokog krvnog pritiska, visokog šećera u krvi i abnormalnog nivoa holesterola – koji povećavaju rizik od moždanog udara, dijabetesa i srčanih bolesti.
Visoka telesna temperatura – Stillova bolest je oblik reumatoidnog artritisa kod kojeg je visoka telesna temperatura prvi simptom.
Lečenje
Ne postoji lek za RA, ali postoje lekovi i strategije za ublažavanje simptoma koji se odnose na dugotrajno smanjenje inflamatornog procesa, prevenciju oštećenja ligamenata kostiju i zglobova i očuvanje pokretljivosti.
Važno je da se pacijent pri prvom pojavljivanju simptoma odmah konsultuje sa lekarom, jer je prognoza lečenja mnogo bolja.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi se koriste za lečenje, uglavnom za ublažavanje bolova, a zatim sporo delujući antireumatski lekovi kod pacijenata sa umerenim do teškim RA.
Kortikosteroidi se koriste za smanjenje upale i usporavanje oštećenja zglobova.
Kortikosteroidi mogu poboljšati stanje, ali ako se koriste mnogo meseci ili godina, mogu izgubiti svoju efikasnost i izazvati ozbiljne neželjene efekte. Ostali lekovi koji se koriste su imunosupresivi i blokatori faktora tumorske nekroze. Ovi preparati mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte, kao što je povećana osetljivost na infekcije i bolesti.
Biološki lekovi spadaju u novu grupu lekova i razvijeni su za čitav niz bolesti. Preparati se proizvode korišćenjem rekombinantne tehnologije (genetski inženjering) i efikasni su u stimulisanju ili inhibiciji delovanja prirodnih jedinjenja.
Oni se proizvode u živim ćelijama pomoću rekombinantne tehnologije. Biološki lekovi se obično ubrizgavaju parenteralno, jer bi se u suprotnom (oralna primena) proteini od kojih se sastoje razbili prilikom prolaska kroz stomak.
Biološki lekovi predstavljaju novu opciju lečenja pacijenata sa reumatskim oboljenjima, koji ne reaguju na konvencionalne lekove i metode.
Pored lekova, pacijentima se preporučuje i promena načina života, što podrazumeva: redovno vežbanje, kontrolu telesne težine, zdravu ishranu, tehnike opuštanja i uzimanje preporučenih lekova.
Izvori teksta: MSD Patient Handbook of Medicine, Prevention. com, Health.com, arhiva missHEALTH.