Naučnici otkrivaju: Od čega zavisi hoće li muškarci koristiti kondome

Odluka o korišćenju prezervativa najčešće zavisi od seksualnih navika pojedinaca, svesti o riziku od dobijanja seksualno prenosivih bolesti, ali i od mnogih drugih situacionih faktora. Naučnike koji se bave istraživanjem seksualnog ponašanja ljudi je u više ranijih istraživanja zanimala povezanost između atraktivnosti potencijalnog partnera i procene o tome da li ta osoba boluje od neke seksualno prenosive bolesti. U jednom od novijih istraživanja, objavljenom u časopisu BMJ Open, istraživače je zanimala povezanost između ispitanikove ocene o atraktivnosti potencijalne partnerke i namere o upotrebi kondoma i ovo je prvo istraživanje koje se bavi ovom tematikom.

Dobijeni su zanimljivi rezultati iako je istraživanje sprovedeno na malom i nereprezentativnom uzorku. Zapravo, otvorena je značajna tema za razmišljanje i za neke buduće radove.

U ispitivanju je učestvovao 51 muškarac iz Velike Britanije starosti od 18 do 69 godina (prosečna starost je oko 26 godina). U periodu od januara do maja 2015. ispitanici su se prijavljivali za istraživanje nakon oglasa koje bi videli na društvenim mrežama, na zvaničnom sajtu fakulteta, ali i na jednom lokalnom sajtu za zapošljavanje. Tokom istraživanja imali su zadatak da pogledaju frontalne fotografije lica 20 žena i ocene njihovu privlačnost na skali od 0 do 100. Zatim je trebalo da procene za svaku ženu da li po njihovom mišljenju ima neku seksualno prenosivu bolest i na kraju za svaku da kažu da li bi imali sa njom seksualni odnos sa prezervativom ili bez prezervativa, i ovo su ujedno bila i tri osnovna cilja istraživanja.

Osim toga, istraživanje je imalo još dva dela, najpre klasičan upitnik o demografskim podacima, zatim procena vlastite atraktivnosti, a u drugom delu su davali informacije o svom seksualnom životu, seksualnim navikama, prosečnom broju dotadašnjih partnera, ali i o zadovoljstvu trenutnim seksualnim životom. Skoro polovina ispitanika je bila zadovoljna trenutnim seksualnim životom, a prosečan broj seksualnih partnera koje su imali do momenta učestvovanja u istraživanju je bio oko 9,65. Oko 45 odsto ispitanika nije bilo u stalnoj vezi, a samo trojica iz uzorka su bili oženjeni.

Dobijeni su zanimljivi rezultati. Nije iznenađujuće da su ispitanici potvrdili da bi imali seksualne odnose sa ženama koje su im izgledale atraktivno na fotografijama. Zanimljivo je da ovo istraživanje nije pokazalo korelaciju između ocene o atraktivnosti i percepcije seksualno rizičnih žena. U dva ranija istraživanja dobijeni su različiti rezultati. U jednoj studiji su atraktivnije osobe percipirane kao seksualno rizičnije, a u drugoj nisu. Međutim, u ovom istraživanju nije pronađena korelacija između atraktivnosti i verovanja u rizik od bolesti. Naime, skoro su postojale dve grupe i u jednoj su bili ispitanici koji su za atraktivnije žene mislili da su seksualno rizičnije, a u drugoj grupi suprotno. Najzanimljiviji rezultat je dobijen u jakoj korelaciji između visoko ocenjene atraktivnosti i spremnosti da se sa tim ženama ima nezaštićen seksualni odnos. Što je neka žena za određenog muškarca u istraživanju bila atraktivnija, kod njega se javljala veća spremnost na nezaštićen seksualni odnos. Postoji još jedna zanimljivost u ovom istraživanju. Istraživači su postavili pitanje ispitanicima da li misle da bi drugi muškarci želeli da imaju seksualne odnose s ovim ženama i za one koje su ocenili kao atraktivnije rekli su da misle da bi, ali to nisu doveli u vezu s većim rizikom od seksualno prenosivih bolesti.

Zaključak istraživanja je da muškarci iz uzorka žele seks s privlačnom ženom i što je ona privlačnija, veća je rešenost na seksualni odnos bez prezervativa. Pronađena je i povezanost između odgovora u istraživanju i podataka o seksualnim navikama u stvarnom životu. Ovi muškarci iz uzorka bi zbilja imali nezaštićen seksualni odnos ukoliko je partnerka atraktivna i poželjna. Ostaje pitanje zbog čega je to tako. Moguće, ali ne i sigurno, obrazloženje može da se krije u evolucionoj psihologiji i programiranoj želji o prenošenju genetskog materijala privlačnijim ženama. Podjednako spremni na nezaštićen seksualni odnos sa atraktivnim ženama su i muškarci koji misle da atraktivne žene nisu seksualno rizične, kao i oni koji misle da jesu. Znači da su ljudi svesni rizika, ali da njihovo stvarno ponašanje ne mora da vodi ka izbegavanju rizika, ili kako bi Fedra rekla u Euripidovoj tragediji Hipolit: „Mi znamo šta je dobro, razumemo to, ali ne marimo“.