Olimpijske igre u senci kovida

U svojoj simboličkoj osnovi savremene Olimpijske igre oduvek su bile kontradiktoran događaj. Predstavljaju se kao sportska fešta koja slavi jedinstvo sveta, ali se u načelu svode na nadmetanja obeležena nacionalnim podelama i željom da se bude bolji od drugih. Navija se za „naše“ koji se takmiče protiv „njihovih“, a baklja se u nasledstvo predaje tek kad iza sebe ostavi više razočaranja i izneverenih nada nego osvojenih medalja.

Lako će pobednici, kao i uvek. „Važno je učestvovati“ zaključna je, utešna parola olimpijskog zajedništva, koja timove drži na okupu od 1896. godine. Prošlog leta, ni to nije bilo dovoljno. U podeljenom svetu kovid se pokazao daleko spremnijim za meč i, prvi put u istoriji, Olimpijske igre su odložene.

Olimpijada pod pretnjom kovida

Godinu dana kasnije strah još uvek plete svoju mrežu. Olimpijada bi konačno trebalo da se održi od 23. jula do 8. avgusta u Tokiju, ali porast broja inficiranih korona virusom u Japanu preti da odnese pobedu i u poslednjoj rundi. Ako nijednu drugu, onda onu simboličnu.

Povezani članci

Istraživanje otkrilo koji sport najbolje podiže libido

„Pedalom do mentalnog zdravlja” – 132. Kritična masa

Sa oko 126 miliona stanovnika u državi, i manje od 20% vakcinisanih, Tokio se ne oseća bezbednim i zabrinut je za zdravlje. Anketa dnevnog lista Asahi Šimbum, sprovedena sredinom maja, otkrila je da čak 83% stanovnika Japana veruje da bi Olimpijske igre trebalo ponovo odložiti ili otkazati. U jednom od retkih obraćanja javnosti, zabrinutost je, poput mnogih lekara, izrazio i car Naruhito, koji ima ulogu počasnog pokrovitelja događaja.

Moć da se donese zaključak po ovom pitanju tamo je gde je oduvek bila – u rukama Međunarodnog olimpijskog komiteta, koji ne pokazuje naznake da će se predomisliti. Potpredsednik ovog tela Džon Kouts izazvao je talas besa kada je izjavio da će Igara biti čak i ako se Tokio bude nalazio u vanrednom stanju, koje je nedavno i proglašeno.

Nove okolnosti, nova pravila

Olimpijadu ove godine čine 33 sportske discipline, čijih će se 339 takmičenja održati na 42 lokacije, zbog čega mnogi veruju da bi se kovid mogao pokazati lukavijim od bezbednosnih mera. Prošlog meseca, kad je Tokio posetila delegacija Ugande, bokserski trener Patrik Lihanda i još jedan član sa sobom su doneli novi soj korona virusa. „Koje god mere da primenite, inficirani ljudi će doći. To je neizbežno“, rekao je Jasuhiro Jamašita, predsednik Olimpijskog komiteta Japana.

Srbija trenutno ima 85 kvalifikovanih sportista, koji će okušati sreću na takmičenju i uveriti se da podeljena mišljenja nisu jedina koja tvore strukturu virusom iscrpljenog sveta. Distanca će takođe odigrati veliku ulogu i mogla bi u potpunosti obeležiti događaj. Već sada je poznato da će karnevalu slična atmosfera biti drastično redukovana. Na tokijskom stadionu, koji može da ugosti 68.000 ljubitelja sporta, biće popunjeno samo oko 10.000 mesta, ne računajući pokrovitelje i organizatore. Publici je zabranjeno da glasno govori i skida maske, a zabranjen je i dolazak navijača iz inostranstva.

Pet novih disciplina

„U Evropi su stadioni puni slavlja. Nažalost, mi možda nećemo biti u mogućnosti da imamo isto“, rekla je predsednica Organizacionog komiteta Olimpijskih igara Seiko Hašimoto, koja ne isključuje mogućnost da navijača uopšte ne bude. „Bez alkohola, grljenja, bodrenja i autograma“ dodatni je propis koji se mora poštovati, dok će sportisti najčešće igrati pred praznim tribinama i biti testirani na korona virus pre i posle ulaska u zemlju.

Sa prethodnih Olimpijskih igara, održanih u Rio de Žaneiru 2016. godine, naši takmičari su se vratili sa osam medalja: dve zlatne, četiri srebrne i dve bronzane. Briljirali su u rvanju, vaterpolu, tekvondou, kajaku i kanuu, odbojci, košarci i skoku u dalj. Velike nade ponovo se polažu u iste discipline. Tenis će se posebno pratiti zbog Novaka Đokovića (ukoliko odluči da učestvuje), a uvodi se i pet novih zanimljivih sportova – surfovanje, sportsko penjanje, skejtbording, bejzbol i karate.

Novac u igri

Iako su šanse da se sportistima uskrati da pokažu šta i koliko umeju veoma male, to nije povezano sa njihovim uspesima koliko sa novcem. Međunarodni olimpijski komitet zarađuje oko 70% sredstava prodajom prava na emitovanje Igara i oko 18% od sponzorstava. Ukoliko se Olimpijada ponovo odloži, to bi nanelo veliku finansijsku štetu i ugrozilo budućnost manifestacije, pa se brojevi obolelih, koji su se prošle godine doživljavali kao strašni, ove jednostavno ignorišu. Niko, međutim, ne postavlja pitanje da li bi jedna sportska manifestacija uopšte trebalo da košta 12,6 milijardi dolara, a prema pojedinim procenama i dvostruko više.

Nezadovoljni Tokio ima pravo da se povuče, ali bi u tom slučaju sam snosio troškove organizacije. Osiguranje bi pomoglo, ali bi gubici svejedno bili preveliki. „U ovom trenutku, veoma sam uverena da ćemo imati Olimpijadu. Činimo sve što možemo i veoma smo temeljni u tome“, rekla je nedavno Seiko Hašimoto.

Nova realnost tako bi mogla biti pretvorena u novu mogućnost. Uprkos tome što će zablistati slabijim sjajem, Olimpijske igre biće u prilici da se tumače na dva načina. Na nama je da li ćemo ih posmatrati kao otužni, siromašni poraz pred nevidljivim neprijateljem, ili kao priliku da se uz manje megalomanije vratimo suštini – negovanju poštovanja i pravičnog sportskog duha, koji su postali preko potrebni na gotovo svim poljima i van terena. Sportistima svakako srećno! Ne zbog toga što ih kao „naše“ očekuje megdan sa „njihovima“, već zbog hvale vrednog rada, truda i posvećenosti.