Srčani udar: Prema kardiolozima ovo je rani simptom koji mnogi zanemaruju

Srčani udar može da ima različite simptome i ne deluju svi fatalno.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu i svake godine odnesu oko 17,9 miliona života. Dakle, s obzirom na učestalost ovih bolesti, nepoznavanje svih znakova je posebno opasno.

Kardiolog dr Estel Žan tvrdi da je najčešće propušteni simptom srčanog udara kratak dah.

Pošto se otežano disanje može pripisati mnogim stvarima, ako se javlja bez bolova u grudima, mnogi od nas neće pretpostaviti da je to srčani udar.

Kratkoća daha je rani simptom srčanog udara koji se često propusti i može se javiti sa ili bez nelagodnosti u grudima“, rekla je ona za Parade.

Kardiolozi upozoravaju da se ne čeka bol u levoj strani grudnog koša

Kardiolog dr Maks Brok takođe ponavlja upozorenje dr Žan.

“Otežano disanje može biti uzrokovano mnogim stvarima, ali ponekad je to jedini znak srčanog udara za neke pacijente”, upozorio je on.

Kardiolog kaže da takođe treba da pazimo na pritisak u grudima, čak i ako nije praćen bolom.

“Nelagodnost u grudima je najčešći simptom srčanog udara, ali ljudi misle da to mora da znači bol tačno tamo gde vam je srce, na levoj strani grudi. Ali pritisak u grudima, stezanje ili stezanje u grudima i bol u gornjem delu abdomen su takođe neki od uobičajenih načina na koji pacijenti opisuju svoj srčani udar. Nemojte da čekate bol u levoj strani grudnog koša“, zaključio je kardiolog.

Kako sprečiti srčani udar

Iako je važno preduzeti što više preventivnih mera koliko je moguće, dr Žan kaže da je razumevanje znakova srčanog udara ključno.

“Poznavanje znakova srčanog udara i ne ignorisanje simptoma je od presudnog značaja. Šanse za preživljavanje srčanog udara zavise od primanja odmah i pravovremene nege,” objašnjava, dodajući da 80 posto srčanih udara može biti sprečeno preduzimanjem zdravih životnih mera.

“To uključuje održavanje zdrave telesne težine, redovno vežbanje, zdravu ishranu, nepušenje, ograničavanje unosa alkohola, spavanje sedam do devet sati noću i upravljanje stresom,” kaže. “I ne zaboravite da zakažete posetu svom zdravstvenom radniku kako biste procenili rizik od srčanih bolesti i saznali o svojim ličnim zdravstvenim brojevima (krvni pritisak, holesterol, nivo šećera u krvi).”

I kretanje je veoma važno, naglašava dr Brok.

“Aktivnost je važna za vaše srce, kao i za mnoge druge organe”, objašnjava. “Nije potrebno da izlazite i trčite ili vozite bicikl na velikim udaljenostima. Umerena fizička aktivnost je dovoljna – i kada kažem umerena, svojim pacijentima objašnjavam da je to vrsta napora pri kojem je teže voditi dugu konverzaciju sa partnerom za vežbanje, ali još uvek možete da govorite kraćim rečenicama. To je vrsta vežbanja kod koje se znojite do kraja!”