Verica Rakočević: Prodala sam tri stana kako bi spasila posao, šećer mi se poremetio od stresa

Koliki god da su problemi na radnom mestu, lakše je kada umemo da kontrolišemo psihu. Sve o tome kako je prevazišla poslovne krize, stresove i rizike, u „RTS Ordinaciji“, otkrila je modna kreatorka Verica Rakočević.

Naša poznata modna kreatorka, Verica Rakočević, kroz život i posao morala je dosta da rizikuje. Cena uspeha nekad zna da bude velika, tolika da utiče na zdravlje, dok je najveći okidač u svemu tome stres. Verica Rakočević prodala je tri stana kako bi spasila posao, ali naglašava da njena porodica, egzistencija njene dece nikada nisu bili dovedeni u pitanje.

Gostujući na RTS Ordinaciji dodala je da zbog njenog posla egzistencija i pristojan život moje dece nikada nisu bili dovedeni u pitanje. Međutim, njeno zdravlje je bilo na klimavim nogama.

Prema njenim rečima, Verica Rakočević podseća da se nije plašila ni da proda stanove, niti da uđe u velike rizike. Međutim, priznaje da sada ima dozu straha da li će uspeti da svojim radnicima prvog u mesecu uplati plate, doprinose, prevoz, da prema svojim dobavljačima ispuni sve obaveze, da prema ljudima sa kojima sarađuje nikada ne ostane dužna.

“To nije strah, to je jedna vrsta napetosti i tenzije koja dovodi do toga da mi se malo i šećer poremetio i to je bukvalno samo na nervnoj bazi, od stresa”, objasnila je Verica i otkrila najdramatičniju poslovnu krizu nakon povratka iz Rima.

“Kada sam se vratila u Beograd iz Rima, a tamo sam imala relativno lepu karijeru i neke lepe novce zaradila. Vratila sam se ovde i htela sam da uđem u Jugoeksport. Prvo sam bila humanitarac, pa sam radila kao dizajner za Jugoeksport, maltene za džabe, za nekih dvesta maraka, evra mesečno”, rekla je Verica i objasnila da je uložila veliki novac u firmu koja je bila u stečaju i ubrzo izgubila sve uloženo.

Kako se povratiti od ogromnog stresa?

Drugu veliku krizu imala je kada je prodala stan jer su sponzori otkazali finansijska sredstva za održavanje njene revije visoke mode u Rimu. Tada je zbog stresa završila u Urgentom centru.

“Meni tad mozak radi trista na sat, taj adrenalin, taj stres kod mene je nekako doping. Meni mozak tada radi brzinom rakete – kako može da se reši, šta mogu, šta je najbezazlenije po moje zdravlje. To što će materijalno da me košta, nije važno. Nikada nisam upadala u ona stanja očajanja, da čupam kosu. Ne, tada se koncentrišem i moj mozak radi hiljadu na sat i tada pronađem rešenje, koje uglavnom bude sa materijalnim gubitkom, ali koji negde donese jednu određenu satisfakciju”, objasnila je Verica Rakočević.

Prisetila se da je bila u situaciji da nema novca ni za cigarete i da mora da pozajmi, ali da je bilo i situacija kada je mogla da uživa u velikom luksuzu. Ipak, shvatila je da je taj luksuz besmislen i da sada najviše voli da provodi vreme u svojoj bašti na Avali.

Kako kontrolisati stres na poslu?

Govoreći o tome kako kontrolisati poslovni stres, psihološkinja i psihoterapeutkinja Violeta Zoraja ističe da na tom terenu mnoge stvari ne možemo da biramo, ali da možemo da biramo način na koji ćemo da reagujemo.

“Kako se mi osećamo nikada ne zavisi od neke osobe bez obzira kakvog je ponašanja, mi smo odgovorni za ono kako se mi osećamo. U tim situacijama je asertivna komunikacija kojom ćemo se jasno založiti za neke svoje potrebe, da neke naše vrednosti budu ispoštovane”, objašnjava Zoraja dodajući da je u redu što je neko drugi napet, nervozan, ali da ne smemo dozvoliti da se ne osećamo prijatno kada nam taj neko nešto kaže, da treba da zamolimo da kontrolišu svoje ponašanje.

Postoje razni mehanizmi komunikacije kojim možemo da zaštitimo sebe ističe psihološkinja i podseća da je važno da izađemo iz osećaja ambivalencije – da istovremeno nešto i hoćemo i nećemo.

“Napravimo emocionalno računovodstvo. Prosto, negde da vidimo, sa jedne strane u tom emocionalnom računovodstvu da vidimo koliko nam se isplati to ponašanje, šta mi tim ponašanjem dobijamo, a šta tim ponašanjem gubimo. Razmišljamo o tome: ‘Ako se odlučim za ovu varijantu, šta će ona meni kratkoročno da donese, a šta će dugoročno da donese'”, naglasila je Violeta Zoraja.

Šta je burnout odnosno sagorevanje na poslu?

Prema rečima psihološkinje i psihoterapeutkinje Zoraja burnout je sve češći i čak ušao u šifrarnik dijagnoza tako da i izabrani lekar može da pošalje na bolovanje zbog toga. U pitanju je nemogućnost daljih adaptabilnih mehanizama koji su zaduženi da nečije stanje drže u ravnoteži, da čovek funkcioniše. Takođe i opšte nezadovoljstvo, kada osoba nerado ide na posao, oseća česte promene u ritmu srca, pritisak, mišićnu tenziju.

“Primećujete i da ste manje produktivni na poslu, slabija vam je motivacija, slabija vam je koncentracija, pravite česte greške, postajete neprijatni prema sebi, prema okolini i ta disfunkcionalnost je takva da je neophodno napraviti neki otklon iz situacije, promisliti šta raditi nadalje i, pre svega, se odmoriti od svega”, ukazala je Zoraja i savetovala da u tim situacijama odmorimo i glavu i telo, da napravimo nove strategije, da se konsultujemo sa nekim, da tražimo pomoć, da savladamo nove tehnike za prevazilaženje stresa, da pričamo sa pretpostavljenim, da pričamo sa kolegama na tu temu i da se ne stidimo svoje nesavršenosti.