Zoraja je mlada, fizički zdrava osoba, i želi da umre: Ceo svet priča o devojci koja je rešila u maju da ode sa ovog sveta

Holanđanka Zoraja ter Bik okončaće život eutanazijom. Njen slučaj nije jedinstven. Naime, sve veći broj ljudi na Zapadu odlučuje se na ovaj potez kao alternativu dugotrajnoj patnji.

Fizički zdrava 28-godišnja žena koja boluje od depresije i autizma te graničnog poremećaja ličnosti okončaće život eutanazijom. Zoraya ter Bik, živi u malom selu u Holandiji, i biće, kako sama tvrdi, oslobođena početkom maja. Biće eutanazirana na kauču u svom domu sa svojim dečkom pored sebe.

Zoraja je odlučila da želi da umre nakon što joj je psihijatar rekao “više ništa ne možemo učiniti za tebe” i “nikada neće biti bolje”, piše The Free Press, a prenosi dnevnik.hr.

Lekar će joj dati sedativ pre primene leka koji će joj zaustaviti srce. Eutanazija je legalna u Holandiji od 2002. za one koji doživljavaju “nepodnošljivu patnju bez izgleda za poboljšanje”.

Nakon smrti ter Bik, kancelarija za reviziju eutanazije procijeniće njen slučaj kako bi osigurali da se doktor pridržavao svih “zakonskih kriterijuma” i ako je tako, holandska vlada proglasiće njen život zakonito okončanim.

Zoraja ter Bik, ispovest:

Odlučila je da neće biti sahrane i da će biti kremirana. Njen 40-godišnji dečko prosuće njen pepeo na “lepom mestu u šumi” koje su zajedno odabrali.

“Ne vidim to kao da mi duša odlazi, nego više kao da se oslobađam života”, rekla je Zoraja o svojoj očekivanoj smrti, priznajući: “Malo se bojim umiranja, jer je to krajnja nepoznanica. Zapravo ne znamo što je sledeće – ili nema ničega? To je taj strašni deo”.

Ter Bik je detaljno isplanirala svoje “oslobađanje”. Leći će na kauč u dnevnom boravku, neće biti muzike. Za vreme eutanazije, rekla je, doktor posvećuje vreme pacijentu, pa će prvo pokušati smiriti živce i stvoriti ugodnu atmosferu. Nakon toga je tek pita je li spremna.

Nakon što zauzme svoje mesto na kauču, doktor će još jednom pitati želi li da nastavi sa eutanazijom, pre nego što započne postupak i poželi joj “sretan put”.

“Ili, u mom slučaju, lepo odspavaj, jer mrzim kad ljudi kažu ‘Siguran put’. Ne idem nigde”, rekla je ter Bik.

Raste broj slučajeva eutanazije

Ter Bik je jedna od sve većeg broja ljudi širom Zapada koji radije odlučuju da okončaju svoj život nego da žive u boli. Bol koja se u mnogim slučajevima može lečiti.

Kada se misli na ljude koji razmišljaju o potpomognutom samoubistvu, obično se pretpostavlja da su to ljudi koji se suočavaju s neizlječivom bolešću. Ali ova nova grupa ljudi pati od drugih sindroma – depresije ili anksioznosti pogoršanih, kažu, ekonomskom neizvesnošću, klimom, društvenim mrežama i naizgled neograničenim nizom strahova i razočaranja.

“Vidim eutanaziju kao neku vrstu prihvatljive opcije koju su na sto izneli lekari, psihijatri, dok je pre bila krajnja poslednja opcija”, rekao je Stef Groenewoud, zdravstveni etičar na Teološkom univerzitetu Kampen u Holandiji.

“Vidim taj fenomen posebno kod ljudi s psihijatrijskim bolestima, a posebno kod mladih ljudi s psihijatrijskim poremećajima, gde zdravstveni radnici izgleda lakše odustaju od njih nego pre”, zaključio je.

Teo Bor, profesor zdravstvene etike na Protestantskom teološkom univerzitetu u Groningenu, deceniju je bio član odbora za reviziju eutanazije u Holandiji.

“Ušao sam u komisiju za reviziju 2005. i tamo sam bio do 2014.”, rekao je.

“Tih sam godina vidio kako se holandska praksa eutanazije razvila od smrti kao poslednjeg rešenja do smrti kao zadnje opcije”, ispričao je i dodao da je na kraju dao ostavku.

Ljudi poput Zoraye ter Beek su su, tvrde kritičari, prećutno podsticali da se ubiju zakonima koji destigmatiziraju samoubistvo, kulturom društvenih medija koja ga glamorizira i radikalnim aktivistima za pravo na smrt koji insistiraju na tome da bismo trebali biti slobodni da se ubijemo kad god su nam životi “završeni”.

Oni su, u očima kritičara, postali žrtve svojevrsne zaraze samoubistvima.

Godine 2001. Holandija je postala prva zemlja u svetu koja je legalizovala eutanaziju. Od tada je broj ljudi koji se sve češće odlučuju umrieti zapanjujući.