Golo slepo kuče: Odgonetanje tajni neprivlačne životinje moglo bi nam pomoći u borbi protiv karcinoma

Golo slepo kuče je previše ružno za naše antropocentrične ukuse. Otkako ga je dr Kris Foulks nazvao sabljozubom kobasicom, što je uradio pre deset godina, postalo je gotovo nemoguće zaboraviti taj nadimak. Ali, iako neobični glodar ne šarmira lepotom, ima mnoštvo neverovatnih osobina koje zaslužuju pažnju.

Evolucija slepog kučeta kao da je pratila šablon iz naučnofantastičnih filmova. Mala životinja, koja živi u istočnoj Africi, vreme provodi u podzemnim kolonijama. Zajednica može da broji nekoliko stotina jedinki i ponaša se poput mrava ili termita. Mladunce rađa isključivo kraljica kolonije, koja se pari sa jednim ili nekoliko odabranih mužjaka. Ostali pripadnici zajednice marljivo patroliraju prokopanim tunelima kao radilice i vojnici.

Na spisak kurioziteta svakako bi trebalo dodati i dugovečnost. Golo slepo kuče može da živi 30 godina, što je neuobičajeno za glodare. Kardiovaskularni sistem i mišići mu ne pokazuju značajne naznake propadanja tokom starosti, a velike isturene zube može da pomera nezavisno, kao štapiće. U slučaju potpunog nedostatka kiseonika, metabolizam ove životinje koristi fruktozu kao pogonsko gorivo za ćelije. Zahvaljujući ovoj karakteristici, golo slepo kuče može da preživi čak 20 minuta bez vazduha. Pored toga, ne oseća bol i ne oboleva od karcinoma.

Poslednja karakteristika veoma je privlačna naučnicima. „Biolozi su obično radili sa miševima i voćnim mušicama da bi proverili hipoteze, jer ove životinje relativno kratko žive i imaju brz reproduktivni ciklus, što omogućava da se proučavaju posledice koje se odražavaju na mnogo generacija. Sa ovim smo krenuli u drugom pravcu. Ako proučavate dugovečnost, na primer, zašto ne biste proučavali životinje kod kojih su genetske osobine evoluirale tako da omoguće dug život?“, izjavila je za Guardian Vera Gorbunova, naučnica sa Univerziteta u Ročesteru.

Od tada je prošlo sedam godina, ali se istraživanje otpornosti golog slepog kučeta na karcinom još uvek spominje u akademskim krugovima. Gorbunova je sa timom istraživača došla do zaključka da ćelije slepog kučeta ne rastu previše blizu jedna druge. Pretpostavljalo se da je za to zaslužan hijaluronan, polimerni ugljeni hidrat koji u međućelijskom prostoru imaju svi sisari. Golo slepo kuče ga, međutim, ima u izobilju, što omogućava aktivaciju određenog gena i dovodi do uništavanja ćelija raka. Ovo jednostavno objašnjenje deo je velike i kompleksne slagalice, čiji detalji nisu u potpunosti rasvetljeni.

U vreme kada je otkriće o ćelijama slepog kučeta izazivalo oduševljenje, bilo je jasno da se tek zagrebalo po površini. Upotreba HMW-HA hijaluronana u terapijske svrhe ne deluje nemoguće. Razlozi za optimizam pronalazili su se u sličnoj upotrebi molekula pri tretiranju artritisa i kozmetičkih problema. Ali, otežavajuća okolnost je što bi uloga HMW-HA u sprečavanju karcinoma mogla biti zanemarljiva ako se posmatra nezavisno od drugih, još uvek nerazjašnjenih procesa. Sudeći prema novom istraživanju sa Univerziteta u Kembridžu, moglo bi se ispostaviti da hijaluronan nije ni važan koliko mislimo da jeste.

Kada je dr Valid Kaled sproveo eksperiment oslanjajući se na rezultate Gorbunove iz 2013, mogao je da vidi da su genetski modifikovane ćelije golog slepog kučeta ipak rasle na supstanci koja podržava karcinom, kao i da su dovele do pojave tumora na testiranim miševima. To ne znači da životinja nije imuna na oboljevanje, već da mehanizmi koji se kriju iza njene fascinantne otpornosti na karcinom zahtevaju dodatno objašnjenje.

Gorbunova je komentarisala nove podatke u časopisu Nature, navodeći nekoliko mogućih razloga za pojavu drugačijih rezultata kod britanskih kolega. Kaled i njegovi saradnici sa Kembridža, međutim, tvrde da su bili ekstremno pažljivi i da su pod različitim okolnostima dobijali iste rezultate i pojavu kancerogenih ćelija. Potraga za odgovorima i diskusija se nastavljaju.

„Ako budemo razumeli zašto golo slepo kuče ne oboleva od karcinoma to će nam otvoriti vrata da razumemo nove načine za potencijalnu prevenciju karcinoma koji se javlja kod ljudi“, rekao je nedavno za Gardijan dr Evan Sent-Džon Smit, jedan od istraživača sa Univerziteta u Kembridžu. Tajna bi, prema njegovom mišljenju, mogla biti skrivena u ćelijskom okruženju ili u imunom sistemu glodara.

Nemački prirodnjak Eduard Rupel, koji je slepo kuče otkrio u 19. veku, nije mogao ni da nasluti koliko će malo čudo prirode biti važno u budućnosti, ali bio je jednako iznenađen. Bledo stvorenje bez krzna, čiji su zubi izrastali direktno iz kože, a oči izgledale poput perlica, ličilo mu je na posledicu nekakve užasne bolesti ili mutacije. Pomislio je da pred sobom ima defektnu jedinku vrste, čiji drugi primerci sigurno izgledaju drugačije. Neka od pitanja koja su Rupela navela na pogrešan put još uvek su aktuelna i daleko su od toga da postanu krucijalna za čovečanstvo. Šaljivi dr Foulks, koji se više od 30 godina bavi golim slepim kučetom, istakao je jednu takvu nedoumicu. „Nemamo nikakvu ideju zašto je golo.“

Naslovna fotografija: pbs.org