Koja životinjska vrsta će postati dominantna na Zemlji ako dođe do izumiranja ljudi?

Postoji viđe potencijalnih scenarija prema kojima bi čovečanstvo jednom moglo da nestane – od nuklearnog rata, udara asteroida, radikalnog pogoršanja klime pa do veštačke inteligencije koja bi mogla da se okrene protiv ljudi i odluči da počisti planetu od naše vrste.

Ako do toga jednom dođe, a nadamo se da neće, pitanje je koje bi biće moglo postati dominantna vrsta na Zemlji. Razmišljanja su različita, a na odgovor će sigurno uticati i potencijalna kataklizma zbog koje bi ljudi mogli da izumru, no ako je verovati zoologu i biologu Timu Kolsonu sa Oksforda, odgovor je samo jedan – hobotnice.

Ova morska bića poznata su po svojoj inteligenciji, a upravo ova njihova karakteristika, kao i spretnost, znatiželja i sposobnost međusobnog komuniciranja čini ih među najprilagodljivijim i najsnalažljivijim stvorenjima na Zemlji tako da bi, u slučaju nekakve katastrofe, mogle preživeti i s godinama (naravno, govorimo o milijunima godina) postati dominantna vrsta na našoj planeti, smatra Kolson.

S obzirom na to da mogu da rešavaju kompleksne probleme, manipulišu predmetima pa čak i da se kamufliraju s neverovatnom preciznošću, Kolson veruje kako bi u pravim uslovima mogli čak evoluirati u vrstu koja bi mogla izgraditi sopstvenu civilizaciju.

Uglavnom se smatra kako su životinje, kada se nalaze u okruženju s manje hrane, primorane da razviju snažniju inteligenciju kako bi preživele, a “Metro” piše kako se upravo u takvim situacijama prepoznaje i inteligencija hobotnica.

One tako imaju razvijene kognitivne veštine poput planiranja (npr. mogu razdeliti kokos orah na pola kako bi se sakrile ispod jedne polovine i odvrnuti čep zatvorene flaše) i rešavanja problema pronalaska hrane.

S obzirom na to da su se ove životinje već dokazale u izradi i korišćenju alata, ovaj naučnik veruje kako bi one jednog dana mogle da love na kopnu na sličan način kako ljudi love u moru. One već danas mogu da borave kratko vreme izvan mora, a u budućnosti bi mogle da borave i puno duže ili bi čak mogle da stvore posebnu opremu koja će im omogućiti da budu na kopnu jedan duži period. Naravno, ako bi tako nešto zaista uspele da naprave, što se sada čini nemogućim, trebaće da prođu milioni (ili desetine miliona) godina.

Kolson kaže kako su hobotnice, s obzirom na to da živimo u svetu u kojem dominiraju sisari, nedovoljno cenjeni konkurenti, ali zahvaljujući njihovim naprednim kognitivnim sposobnostima, korišćenju alata te mogućnosti prilagođavanja promenjivim okruženjima, upravo bi one mogle da postanu sledeća inteligentna vrsta na našoj planeti nakon ljudi, prenosi Zimo.