Životinje kao lek

U ovo vreme, koje nam nameće fizičku distancu od drugih ljudi i koje lošim vestima budi strah, tugu i anksioznost, druženje sa životinjama moglo bi bar donekle vratiti poljuljani mir i dati nežniji ton stvarnosti.

Svako ko ima kućnog ljubimca složiće se koliko oni oplemenjuju, a prisustvo životinja može biti čak i lek, odnosno terapija. Ovaj vid terapije koji je kod nas tek u povoju, u Novom Sadu se pionirski primenjuje nekoliko godina, a uključuje posebno obučene pse i konje. 

Psihološkinja Aleksandra Filipović uverila se u benefite druženja i sa konjima i sa psima. Volontirajući u udruženju Hipotens učestvovala je u terapijskom jahanju, a sa svojom crvenom standard pudlom Alfom, koji se obučava da postane terapeutski pas, volontira u Novosadskom humanitarnom centru.

„Sam dodir životinje koja ima krzno i višu temperaturu tela od nas deluje umirujuće. To je prvi utisak i kada upoznate Alfa, jer njegova mekana kovrdžava dlaka poput vune odmah budi osećaj prijatnosti… A prijatnost je emocija koja dominira u aktivnostima i terapijama sa životinjama. Druženje sa njima luči hormone sreće. Samo maženje dovodi do smanjenja stresa i snižavanja krvnog pritiska. Ovaj vid terapije pokazao se kao dobar kod autistične dece, one koja su neverbalna, koja treba da rade da kontroli emocija, na strpljenju, empatiji. Uz pomoć životinja možemo raditi generalno i na zahvalnosti, odgovornosti, izražavanju emocija, na razvoju motorike, a kroz neverbalni kontakt sa životinjama lakše se uspostavi i verbalni”, kaže Aleksandra Filipović.

Da bi neka životinja postala terapijska, osim obuke potrebno je da ima i određene osobine kao što je mirnoća, veseo temperament, kao i privrženost deci. Zato se brižljivo biraju i procenjuju.

Konji koji su plašljivi, nepouzdani, skloni agresiji i koji se lako uznemire, sigurno ne mogu biti u ovom programu, pojašnjava Tamara Cvejanović Kuran iz Konjičkog kluba Petras koji je uključen u terapijsko jahanje.

„Korist od terapijskog jahanja mogu imati imati osobe svakog životnog doba, različitih oblika fizičkih, mentalnih ili emocionalnih oštećenja – svi oni koji ne dozvoljavaju bolesti ili hendikepu da ih ograniči. Osećaj zadovoljstva, slobode, pokretljivosti je put ka boljem zdravlju i vraćanju vere u život. U program je uključeno stručno osoblje – voditelji programa terapijskog jahanja, defektolozi, fizijatri, pedagozi i socijalni savetnici. Jahanje se pokazalo kao vrlo korisno kod raznih oblika depresije i lošeg raspoloženja. Za mene su konji ljubav i puno pozitivne energije. To nije sterilno okruženje i na taj način deca i jačaju svoj imunitet. Radost je videti decu koja su dolazeći u konjički klub počela da pričaju i uspravljaju se”, kaže Tamara.

Terapijsko jahanje datira još iz drevne Grčke, a danas se u svetu kontakt sa životinjama kao vid isceljenja sve šire primenjuje. U Americi je dosta zaživelo druženje sa morskim prasićima, a uključuju se i kornjače, koze… Sve su popularniji i kafići sa životinjama u kojima možete čak razbiti i strahove od zmija i guštera.

Razgovor sa bliskim ljudima i stručnjacima svakako bi trebalo da ima važno mesto za očuvanje mentalnog zdravlja, ali ne treba zanemariti ni ćutanje (ili razgovor, što da ne) sa umiljatim krznenim bićima. Na sve ovo dodajmo da je svojevrsni vid terapije ili meditacije i besplatan a dragocen cvrkut ptica u nekom lepom pejzažu daleko od industrije… Ili pogled na šareni akvarijum na kraju napornog dana… Ili zadovoljna mačka koja je od svih mesta na ovom svetu kao najudobnije izabrala baš vaše krilo!

Naslovna fotografija: KK Petras