Znate li razliku između zelenih i smeđih smrdibuba? Nije stvar samo u boji – ovo je ključno

Ljudi se poslednjih nedelja masovno žale na najezdu smrdibuba. Ima ih svuda — po fasadama zgrada, balkonima, garažama, pa čak i u stanovima i kućama. Iako sezona ovih insekata počinje već u proleće, njihov broj u urbanim sredinama naglo raste tek u jesen, kada traže toplo sklonište.

Kako objašnjava Jože Miklavc, rukovodilac odeljenja za zaštitu bilja na Poljoprivredno-šumarskom zavodu u Mariboru, u proleće se smrdibube sele iz zimskih skloništa na biljke, dok u jesen ulaze u domove — najčešće kroz najmanje pukotine i prozore.

Poslednjih godina u domaćinstvima se sve češće pojavljuju dve vrste: zelene i smeđe smrdibube. Na prvi pogled deluju slično, ali razlika među njima je veća nego što mislite.

Zelena smrdibuba najčešće se javlja tokom toplijeg dela godine. Njena zelena boja omogućava joj da se savršeno kamuflira među lišćem, pa je teže primetiti. Hrani se biljkama i može napraviti ozbiljnu štetu u baštama i voćnjacima jer siše sokove iz plodova i listova.

Smeđa smrdibuba je otpornija i aktivnija tokom hladnijih meseci. To je invazivna vrsta koja se brzo širi i lako nalazi put do toplog doma. Za razliku od zelene, ova vrsta uzrokuje veću štetu poljoprivrednim kulturama i često je prava noćna mora za povrtlare.

Bez obzira na vrstu, zajedničko im je jedno — neprijatan miris koji ispuštaju kada se osete ugroženo. Taj oštar, dugotrajan miris glavni je razlog zašto su posebno nepoželjne u zatvorenom prostoru.

Kako ih razlikovati i suzbiti

Najlakše ih je razlikovati po boji i po periodu kada se pojavljuju. Stručnjaci preporučuju da redovno proveravate mrežice na prozorima i vratima, jer su one najbolja zaštita od njihovog ulaska. Ako ih ipak primetite, nemojte ih gnječiti — tada oslobađaju miris koji se teško uklanja s kože i tkanina, prenosi Jutarnji list.

Najbolje ih je usisati, pomesti ili uhvatiti u posudi s vodom i izbaciti ih. Na otvorenom ih možete tretirati insekticidnim sprejem, ali ne u zatvorenim prostorima poput balkona — tamo ih je bezbednije ukloniti ručno.

Kako objašnjava agronom Jernej Lončar iz Poljoprivredno-šumarskog zavoda Ljubljana, „ako ih pustite na miru, ne smrde. Ali čim ih dotaknete, ispuštaju miris koji ostaje na rukama i teško se ispira.“

I zato, iako ih je gotovo nemoguće potpuno izbeći, pravovremena zaštita doma i malo opreza mogu sprečiti da vam se ovi jesenji „podstanari“ usele — i doslovno zagorčaju život.