Beton kao inspiracija

Milan Stanić, arhitekta po zanimanju, svojim delima razuverava da je beton tek kruti materijal namenjen grubim građevinskim radovima. Naime, ovaj mladi dizajner idejama i zanimljivim kombinacijama boja daje betonu neki novi život stvarajući razne predmete.

Brend postoji tri godine. Rodio se spontano, dok je Milan uređivao enterijer jedne kuće u Sremskoj Kamenici.

„Falio nam je detalj, takozvani final touch, koji bi upotpunio veliku granitnu ploču trpezarijskog stola. Hteli smo da izbegnemo klasične vaze, a bilo je nemoguće u razumnom periodu doći do nekog zanimljivog komada poručenog iz inostranstva. Došao sam na ideju da napravim sam jednu veću činiju od betona. Svi su se njom oduševili i tako je sve počelo“, priča Milan Stanić.

Usledili su meseci istraživanja tokom kojih je Milan došao do zaključka koji dodaci klasičnom betonu daju sastav potreban za izradu „finijih“ predmeta.

„Reč je o specifičnoj tehnologiji koja iziskuje dosta različitih hemijskih komponenti i stabilizatora koji daju homogenost i glazurni efekat, i utiču na volumen, a ne povećavaju masu, te takvi predmeti, iako su od betona, nisu mnogo teški“, pojašnjava Stanić.

Predmete Milan farba uvoznim akrilnim bojama koje posle sušenja ne blede, a svaki proizvod treba da stoji mesec dana da bi dobio potpuno zrenje.

Izrađuje posude svih tipova – tanjire i činije, lampe, vaze, stolove, činije za pse…

„Drago mi je da me ljudi prepoznaju po specifičnosti. Često svoje predmete stavim na javno mesto i gledam kako se ponašaju i da li su drugačiji, jer nemam potrebu da pravim nešto što već postoji. Vodim se time da li bih ja koristio taj predmet i da li se meni dopada. Volim da izlazim u susret željama kupaca, ali samo ako su takve porudžbine deo mog identiteta. Suština je da koristeći te predmete uživate u trenutku. Prošlo je vreme dizajnerskih komada koje ne koristite jer ste ih skupo platili. Želim da svojim radovima podsećam ljude da imaju nešto drugačije, što izlazi iz kolotečine, a što će tu moći da stoji i naredne sezone. Raduje me što se napravio krug stalnih mušterija, ali u suštini ne gledam bilanse, već živim u trenutku“, kaže Milan.

Inspiraciju pronalazi u raznim situacijama svakodnevice. Dogodi se da mu neka revija da ideju koje boje da kombinuje, a kako priča, cela jedna kolekcija krenula je od impresije koju je doživeo gledajući pod jednog klijenta, odnosno spoj lajsne i pločica.

Posao koji radi daje mu, kaže, slobodu.

„Imam problem sa klasičnim radnim vremenom. Tada imam psihičke blokade i nisam produktivan. Sa druge strane, kada stvaram bez tih stega, mašta ispliva. Dešavalo mi se da najbolje stvari uradim ‘u pet do dvanaest’. Ne planiram mnogo unapred, mada, naravno, imam viziju kako treba da razvijam svoj brend“, priča Milan.

Ta vizija podrazumeva da njegov brend postane globalna priča, da se širi Evropom, i dalje… Baziran je stoga na online prodaji (Instagram milanstanicdesign), te proizvodi munjevito stižu čak i do Njujorka ili Australije. 

„Za razliku od stranih kupaca, naši još imaju zadršku prema online kupovini. Radim na njihovoj edukaciji, odnosno slobodi da poruče nešto iako proizvod pre toga nisu videli i opipali, ali sarađujem i sa par prodavnica (Baza Concept Store i Mara Concept Store u Novom Sadu i Four Concept Store u Beogradu) gde takođe mogu kupiti moje radove“, priča mladi umetnik.

Milan Stanić naglašava da je beton odličan termoregulator, te će u posuđu od njega jela ostati duže topla, a važno mu je i da do ljudi dođe poruka da je beton ekološki akumulator budući da se u njega može ubaciti sve što se reciklira, te planira da se okrene eko betonu koji takođe ne oskudeva u kvalitetu. I njegova pakovanja, budući da su od čistog lana, su ekološka, što takođe ukazuje na njegovu svest o okolini i odgovornom poslovanju.

U tom poslovanju naredni korak je, kaže, sinergija betona sa drugim materijalima – staklom, drvetom, metalom i specijalnom eko kožom, a želja mu je da napravi mrežu porodičnih radionica i tako da doprinos revitalizaciji starih zanata. Proizvodi bi tako ostali potpuno ručne izrade, što nosi energiju koju mašina ne može da nadomesti.

Fotografije: Marija Andrić