„Ovo bi Bog napravio da je imao novca“: Herstov zamak još uvek predstavlja oličenje luksuza

Na pola puta između Los Anđelesa i San Franciska nalazi se San Simeon, malo mesto u kom živi oko 450 stanovnika. Njihove raštrkane kuće podignute su u brdovitom predelu prošaranom šumom i travnatim površinama, koje duž zapadne strane zapljuskuje Tihi okean.

Pejzaž je idiličan, ali krajnje uobičajen u Kaliforniji. Da je priroda jedino čime San Simeon može da se pohvali, nikada se ne bi upisao na mapu mesta koja se moraju posetiti. Uprkos tome, ima više od 500.000 turista godišnje. Oni dolaze da bi uživali u luksuznom zamku Vilijama Randolfa Hersta, koji se danas nalazi pod upravom države.

Istorija ovog megalomanskog građevinskog kompleksa, koji se uzdiže nedaleko od plaže, seže do 1919. godine. Herst je tada nasledio basnoslovno bogatstvo svog oca i poželeo da se nastani na ogromnom imanju, koje je posećivao dok je bio dete. Kako je postao kontroverzni medijski mogul i jedan od najmoćnijih ljudi u Sjedinjenim Državama, za sebe i ljubavnicu, holivudsku glumicu Merion Dejvis, finansirao je gradnju velelepnog doma.

U skladu sa Herstovim željama projekat sa zamkom i tri gostinske vile osmislila je arhitektinja Džulija Morgan, koja je decenijama nadgledala radove i bavila se dizajniranjem detalja enterijera, bazena, bašti i zoo-vrta. Imala je težak zadatak da u kompleks uklopi i Herstovu bogatu umetničku kolekciju, što njene objekte čini bliskim muzeju. Zamak sa 115 prostorija i 30 kamina poznat je kao Casa Grande, a preostala tri gostinska objekta – Casa del Mar, Casa del Monte i Casa del Sol, imaju 46 soba, uključujući predvorja.

Hiljade udobnih kvadratnih metara i hektari bašte nisu zvrjali prazni. Na mestu koje danas zauzima centar za posetioce kompleksa nekada se nalazio privatni aerodrom. Letelicama su pristizali primerci tabloida, novina i magazina koje je Herst držao u vlasništvu, ali i mnogi ugledni gosti. Večere, zabave i maskenbali koji su priređivani u zamku bili su na vrhuncu popularnosti dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, kada su Herstu i Merion Dejvis društvo pravile vodeće zvezde Holivuda.

Uprkos tome što na zabavama nije bilo preterane razuzdanosti – domaćin nije gledao balgonaklono na alkoholizam i promiskuitet, okupljanja gostiju postala su legendarna. Dejvis je bila omiljena i prilično drugačija od krutog Hersta, koji je poslužio kao inspiracija za glavnog junaka filma Citizen Kane. Inteligentna, zabavna i sklona piću lako je ubirala simpatije, kao što je nedavno prikazano i u filmu Mank, poslednjem ostvarenju reditelja Dejvida Finčera. 

Gosti su u zamku na raspolaganju imali biblioteku, bioskop, sobu za bilijar, četrnaest soba za sedenje, bezbroj kupatila i mnogo toga drugog. Ostalo je, međutim, zabeleženo da se Adela Rodžers Sent Džon iznenadila kada je saznala da u gostinskim kućama nema kuhinje – doručak u krevetu bila je još jedna stvar koju Herst nije tolerisao. Pored spomenute novinarke, Čarli Čaplin, Džoan Kraford, Klark Gejbl, Keri Grant, Erol Flin i mnoge druge značajne ličnosti bile su stalni ili povremeni gosti San Simeona.

Dok se život u zamku i oko njega odvijao bez problema, arhitektonski radovi Džulije Morgan nisu prestajali. Potrajali su sve do 1947, kada je Herst bio primoran da se preseli u Los Anđeles zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Preminuo je četiri godine kasnije, u devetoj deceniji života.

Delovi kompleksa u San Simeonu ostali su nedovršeni, a pojedine ideje, poput balske dvorane, nikada nisu realizovane. Uprkos tome, sagrađeno je prevazilazilo najluđe snove prve polovine 20. veka. „Ovo bi Bog napravio da je imao novca“, navodno je izjavio Džordž Bernard Šo, kada je video Herstov zamak.* Da li je procena koja se pripisuje poznatom piscu valjana, možete proveriti pomoću fotografija koje slede.

*Prema pojedinim izvorima izjava Džordža Bernarda Šoa ne odnosi se na zamak u San Simeonu već na srednjovekovni zamak Sent Donat u Velsu, koji se jedno vreme takođe nalazio u Herstovom vlasništvu.

Izvori: hearstcastle.org, vanityfair.com, anothermag.com, walesonline.co.uk

Naslovna fotografija – računajući inflaciju, procenjuje se da je Herstov kompleks koštao današnjih 700 miliona dolara (foto Joe Johnston, AP, usatoday.com)